Дипломатско-конзуларна представништва, мисије и културни центри у Србији
Мапа држава које имају амбасаду у Србији
Србија
Државе
Дипломатско-конзуларна представништва, мисије и културни центри у Србији јесу сталне дипломатске мисије — амбасаде и конзуларна представништва (које и Република Србија оснива у тим државама), сталне дипломатске мисије, које се оснивају при међународним организацијама и културно-информативни центри који обавља послове јавне дипломатије.[1]
Амбасаде
Амбасаде у Србији су за међународне односе Србије са другим земљама у свету важне државне установе чија је оснивање започето у другој половини деветнаестог века, а пуни процват доживљава после Првог светског рата, када су многобројне државе инструментализацијом политике и архитектуре истицале свој међународни положај. Осим као вид показивања политичке и економске моћи, амбасаде су у Србији својим оснивањем понекад слале и недвосмислене политичке порука исказане кроз повећану потребу светског становништва за међусобном комуникацијом.
Конзуларна представништва чију функцију могу да обављају и амбасаде, у Србији су основана у рангу: генералних конзулата, конзулата, вицеконзулата и конзуларних агенција.
На избор врсте конзуларног представништва у Србији одлучила се свака држва оснивач посебно у зависности од обима билатералних односа са Србијом, обима економске сарадње и бројности њене дијаспоре у Србији.
Конзуларна представништва у Србији обављају послове из делокруга рада њихових оснивача у које спадају у конзуларне функције предвиђене међународним уговорима и дипломатско-конзуларном праксом.
У обављању послова из свог делокруга, конзуларна представништво у Србији дужна су да поштују Устав и законе Србије, и општеприхваћена правила међународног права и потврђених међународних уговорима и подзаконским општим актима, као и по директивама оснивача и амбасадора акредитованог у Србији.
Уколико а страна држава нема амбасаду у Србији, или она није у могућности да обавља своје дужности, конзуларно представништво, по овлашћењу министра спољних послова те државе, а на основу споразума са Републиком Србијом, може да преузме одређене дипломатске функције.
Списак конзулата са почасним конзуларним службеницима
Управни окрузи — Зајечарски, Борски, Пиротски, Нишки, Јабланички и Пчињски
Сталне дипломатске мисије
Сталне дипломатске мисија у Србији основане су са задатком да обављају послове из делокруга рада њихових оснивача, пре свега оне које спадају у репрезентативне и спољнополитичке функције предвиђене међународним уговорима и дипломатском праксом.
При оснивању мисије сваки од њених оснивача водио је рачуна да мисија коју је основао поступа у складу са:
потврђеним међународним уговорима и подзаконским општим актима,
директивама и инструкцијама оснивача
упутствима руководилаца надлежних унутрашњих јединица Министарства спољних послова државе оснивача и домаћина.
Списак сталних дипломатских мисија у Србији
Р. б.
Назив
Седиште
1.
Европска унија
Владимира Поповића 40
2.
Организација за европску безбедност и сарадњу
Шпанских бораца
3.
Координатор за опоравак Уједињених нација (УНОРЦ)
Интернационалних бригада
4.
Канцеларија Уједињених нација у Београду (УНОБ)
Толстојева 47-49
5.
Програм Уједињених нација за развој (УНДП)
Интернационалних бригада 69
6.
Високи комесар Уједињених нација за избеглице (УНХЦР)
Крунска 58
7.
Дечји фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ)
Светозара Марковића 58
8.
Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ)
Јеврема Грујића 11
9.
Светска здравствена организација (СЗО)
Хаџи Мелентијева 30
10.
Веће Европе
Шпанских бораца 3
11.
Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК)
Владимира Поповића 38-40
12.
Светска банка
Булевар Краља Александра 86
13.
Међународни монетарни фонд (ММФ)
Немањина 17
14.
Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику
Владимира Поповића 40
15.
Међународна финансијска корпорација (ИФЦ)
Булевар краља Александра 86-90
16.
Међународна комисија за нестале особе (ИЦМП)
Милутина Миланковића 32/5
17.
Међународна организација за миграције (ИОМ)
Скендер Бегова 3
18.
Организација Северноатлантског уговора (НАТО)
Бирчанинова 5
19.
Европска банка за обнову и развој (ЕБРД)
Шпанских бораца 3
20.
Међународна менаџерска група (ИМГ)
Владимира Поповића 6
21.
Европски центар за мир и развој (ЕЦПД)
Теразије 41
22.
Регионални центар за животну средину за Централну и Источну Европу (РЕЦ)
Косовска 17
23.
Прометна опсерваторија југоисточне Европе (СЕЕТО)
Омладинских бригада 1
24.
Јапанска агенција за међународну сарадњу (ЈИЦА)
Булевар Михајла Пупина 6
25.
Европска инвестициона банка (ЕИБ)
Владимира Поповића 38-40
Културно-информативни центри
Културно-информативни центри које су у Србији основале стране државе обављају послове јавне дипломатије из делокруга сопственог Министарства спољних послова и других органа државне управе из области културе, у циљу повећања угледа државе оснивача у Републици Србији.
У обављању послова из свог делокруга, културно-информативни центри у Србији дужни су да поступају у складу са Уставом, законима Републике Србије, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима и подзаконским општим актима, а по директивама амбасадора (земље оснивача) акредитованог у Републици Србији.
.jpg)
._Fortepan_4359.jpg)
