Потомак је породице Веселиновић, а на споменицима се потписивао се као Ђорђевић, понекад и као Ђоковић, у знак поштовања оцу Ђорђу-Ђоку, истакнутом учеснику Другог српског устанка.[2]
Живот
О животу овог мајстора мало се зна. Могуће да је клесарско умеће учио код знаменитог Радосава Чикириза (1823-1864). Споменике је израђивао од Светоандрејске скупштине (1858) до Горачићке буне (1893).[3] Највише споменика му је сачувано на горачићким гробљима, посебно на Ружичића гробљу, у којем и сам почива:
У целини, дела му одишу ликовном свежином и орнаменталном лепотом која одају изворног мајстора.[3]
Споменике је израђивао у облику стубова од пешчара, које је бојио користећи плаву и нарочито зелену боју, па су му надимку Жуња пријатељи додавали епитет Зеленгуза.[3]
У младости је претрпео знатан утицај Радосава Чикирза и готово му је раван у клесању орнаментике и розета, малтешких и копљастокраких крстова, а посебно оружја - кубура, пушака кремењача и великих сабаља са кићанком на балчаку.[1] Није био вешт у урезивању ликивних представа покојника. Поједине споменике клесао је заједно са Глишом Дмитрићем.[3]
У рукопису се издвајао од осталих каменорезаца - слова су му плитка, неједнаког размака и величине.[3] Почео је да клесари у време забране Вуковог правописа, па се све до Јаворског рата у његовим натписима срећу су старословенска слова: Я, Ю, тврди знак, а поготово староставно İ, по коме је препознатљив.[3]
Натписе је најчешће почињао уобичајеним: Овде почива тело блажено упокојеног раба Божиег.
Творац је оригиналних епиграфских састава у којима често користи старосавне речи: житељ, блажено упокојени, благородни, прочитаније итд.[1] Препознатљив је по мајсторским урезима дугих, „поетски понесених” текстова у којима се угледао на народну епику:
Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN978-86-80879-07-9.
Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
Маринковић, Радован М; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN978-86-88197-15-1.
Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN978-86-80609-45-4.
Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN978-86-88197-28-1.
Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN978-86-84067-63-2.