Драгачевски каменоресци![]() Драгачевски каменоресци су током 19. и у првим деценијама 20. века развили су специфичан тип полихромног надгробног споменика. Стуб је четвртастог пресека (са покривком која га штити од атмосфералија или без ње), исклесан од финог пешчара. На надгробнику су уз епитафе (често поетски надахнуте) уклесане фигуре покојника окружене различитим предметима (симболи пола, узраста, друштвеног статуса и професије), крстови различитих форми, геометријска и флорална орнаментика и симболичне представе голубова који зобљу грожђе.[1] Каменорезаштво у Драгачеву доживело је експанзију од средине 19. века, када су створене бројне клесарске дружине и мајсторске радионице. У Драгачеву су постојала три клесарска средишта: пуховско-лисичко, рћанско-живичко и горачићко-губеревачко.[2] Каменорезаштво је нарочито било развијено у селима Пухово, Горачићи и Живица у којима постоје мајдани квалитетног камена пешчара тоциљњака, сипког и погодног за обраду. Драгачевски тип споменика, у локалним варијантама, проширио се преко граница самог Драгачева: по трнавским, моравским, ариљским, пожешко-косјерићким селима, па све до планина Маљен, Сувобор, Рудник, Котленик и Јавор.[3] Истакнути представници
Мање познати мајсториОсим поменутих, Никола Стојић,[4] Никола Дудић[5] и Радован М. Маринковић[6] набрајају имена мање познатих драгачевских каменорезаца: Каменоресци из ВичеКаменоресци из ГорачићаКаменоресци из ГуберевацаКаменоресци из Гуче
Каменоресци из Дучаловића
Каменоресци из Живице
Каменоресци из Котраже
Каменоресци из Криваче
Каменоресци из ЛисеКаменоресци из Лисица
Каменоресци из МарковицеКаменоресци из МилатовићаКаменоресци из Пухова
Каменоресци из ПшаникаКаменоресци из РогачеКаменоресци из РтараКаменоресци из РтијуКаменоресци из ТијањаКаменоресци из ЦеровеМајстори ван ДрагачеваУ драгачевске каменоресце се убрајају и два мајстора из трнавског краја који је старином припадао Драгачеву: Урош Петровић из Парменца и Видосав Белопавловић из Петнице и каменоресци који су живели ван Драгачева: Васо Јевтовић и Стеван Јевтовић из Ариља, Стеван Лазаревић из Крчагова, Сретен Мињовић из Рашчића, Мијаило Поповић из Свештице и Филип Павловић из Табановића.[4] Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia