Добрич

Добрич
буг. *Добрич*
Добрич; буг. Добрич
	Стара улица у средишту Добрича
	Застава
Административни подаци
Држава	Бугарска
Област	Добричка област
Становништво
Становништво	‍
— 2010.	100.212
— густина	919,21 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 34′ 00″ С; 27° 50′ 00″ И / 43.566667° С; 27.833333° И
Апс. висина	225 m
Површина	109,02 km2
	Добрич Добрич на карти Бугарске
Веб-сајт
	www.dobrichcity.com

Добрич (рум. Bazargic) је девети по величини град у Републици Бугарској, у североисточном делу земље. Град је и седиште истоимене Добричке области.

Добрич је средиште бугарског дела историјске покрајине Добруџе.

Географија

Град Добрич се налази у североисточном делу Бугарске. То је најудаљенији значајан град у земљи од престонице Софије (480 км североисточно). Са друге стране Добрич је на свега 35 км од румунске границе и исто толико од Црног мора. Град Варна је удаљена око 50 км.

Град се сместио у јужном делу историјске покрајине Добруџа, чији највећи део припада оближњој Румунији. Предео око града припада југоисточном ободу Влашке низије и он је валовит и брежуљкаст. Средиште града образовано је на два мања брега изнад Добричке реке.

Клима у граду је континентална.

Историја

Добрич је првобитно био трачко насеље. Током већег дела средњег века град био у саставу Бугарске. У 14. веку град је пао под власт Османлија, да би под њима у 16. веку био важно трговиште под називом Пазарџик. Током овог времена у граду и околини населило се много турског живља, које је и данас бројно.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе, а 4 године касније град је добио данашњи назив по месном средњовековном владару Добрици.

У раздобљу од 1913. до 1940. године Добрич је био део Румуније под именом Базарџик, да би после тога био поново враћен Бугарској. Током комунистичке владавине у Бугарској град је носио назив "Толбухин" по познатом совјетском генералу, који је „ослободио“ град током Другог светског рата. Граду је враћен стари назив 1990. године.

Становништво

По проценама из 2006. године град Добрич имао 114.990 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари (86%). Остатак су Турци (8%) и Роми (3,5%). Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Претежна вероисповест становништва је православна — 86%, а око 10% исламска.