Силистра
Силистра (такође Силистрија; рум. Silistra или Dârstor) је град у Републици Бугарској, у североисточном делу земље. Град је управно средиште истоимене Силистранске области. Силистра као град на Дунаву је један од пограничних градова Бугарске према Румунији. Географија![]() Град Силистра се налази у североисточном делу Бугарске. Од најближег већег града Русеа Силистра је удаљена 120 km ка истоку. Румунска граница окружује град са севера и истока. Област Силистре налази се у југоисточном делу Влашке низије, у крајње југозападном делу историјске покрајине Добруџе. Град је на Дунаву, који је погранична река ка суседној Румунији. Јужно од града почиње Добруџанско побрђе. Клима у граду је континентална. ИсторијаПодигнут од стране Римљана Дуросторум, Силистра је била тврђава велике снаге, која се простирала по северном углу познатог квадрилатерала (Русе, Силистра, Шумен и Варна), али су њене зидине срушене након Берлинског уговора из 1878. године. Прво историјско средиште бугарске цркве и Охридске архискупије, пре пресељења у Охрид у време Самуила. У османско доба то је био тако стратешки град, да је био центар Силистранског ејлета, у који је био укључен Едисан са Смедеревским санџаком и Сремом. Силистрија контролше цијелу Влашку, а посебно Мунтенију. Ишли су радници, њих 5-6 из сваког села око Беле Паланке, па и Мокре код Беле Паланке у Силистрију на рад. Кулучили су тамо поправљајући лагуме и шанчеве. Од петорице Мокринчана, само су се двојица живи вратили.[1] Пописано је у месту "Силистрија" 1894. године 11.710 становника. Град је био део Румуније између 1913. и 1940. године. Током овог раздобља град је био средиште Бугара у тадашњој Румунији. СтановништвоПо проценама из 2007. године град Силистра имао је око 42.000 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су малобројни Турци и Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд. Претежна вероисповест становништва је православна, а мањинска ислам.
Партнерски градови
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia