Сливен

Сливен
*Сливен*
Сливен; Сливен
	Колажни приказ градских знаменитости
	Застава
Административни подаци
Држава	Бугарска
Област	Сливенска област
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	83.740
Географске карактеристике
Координате	42° 40′ 55″ С; 26° 18′ 59″ И / 42.68188° С; 26.31625° И
Апс. висина	243 m
Површина	193,780,000 квадратни метар km2
	Сливен Сливен на карти Бугарске
Веб-сајт
	www.sliven.bg

Сливен (старински Сливно^[1]) је град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште истоимене Сливенске области.

Град Сливен је некада у бугарском народу био познат као средиште хајдучије у време османске владавине, па је добио надимак „Град 100 војвода“.

Географија

Град Сливен се налази у средишњем делу Бугарске, на око 300 км источно од Софије, а око 100 км од Црног мора. Поред града пролази важан саобраћајни правац Софија — Бургас. Област Сливена представља најсевернији део историјске покрајине Тракија. Град се сместио у јужном подножју планине Сињи Камен, дела планинског система Балкана. Ова планина се веома стрмо издиже изнад града, па се са оближњих врхова пружају лепе визуре на град и окружење.

Клима у граду је измењено континентална са снажним утицајем средоземне, што се огледа посебно у веома жарким и сувим летима.

Историја

Сливен је првобитно био трачко насеље. Током већег дела средњег века град био у саставу Бугарске. У 14. веку град је пао под власт Османлија. У 19. веку Сливен је постао једно од средишта бугарског народног препорода. 1885. године град је постао део савремене бугарске државе.

Срби у Сливену

Бугари нису никада а ни данас не признају, да у Бугарској живе Срби. Што је апсурд и што наравно бити не може, јер писана историја и сам живот их демантују. Срби и Бугари су измешани на великој територији. Па и у Сливену.

Купци (и преводиоци) једне црквено-историјске књиге преведене на бугарски језик 1825. године били су житељи Сливена (са српском варијантом презимена) - у Брашову: Анастас Димитракијевић, Нојко Хаџи Божиловић, Христодул Панајотовић, Лазар Станчовић, Атанас Хаџи Давидовић, Петар Хаџи папа Божиловић, Јанко торбаџи Кутовић, Добри абаџи Желесковић.^[2]

Претплатник - скупљач претплате једне српске књиге био је 1847. године у Сливену, Лазар Младеновић, Србин код чијег имена је напомена: "васпитатељ деце Турских великаша". Он је скупио 10 пренумераната, чија презимена међутим нису наведена.^[3]

Становништво

Демографија
1934.	1946.	1956.	1965.	1975.	1985.	1992.	2001.	2011.
30.571	34.291	46.175	68.536	90.316	102.268	106.225	100.366	91.620

По проценама из 2008. године град Сливен има 106.434 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари православне вероисповести. Остатак су Роми, Турци и Јермени. Последњих 20ак година из града одлази становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Партнерски градови

Референце

^ Larousse 1900, стр. 27.
^ Јован Гибнер: "Свјешћено цвјетобратије и сто и четире свјашћени историје...", превод - Анастас Стојановић - Котљанин (из Казана) и Антоније Јовановић, Будим 1825. године
^ Аристид Николић: "Богмомољка", прерада, Сегедин 1847. године