Доброселица (Чајетина)

Доброселица
Доброселица;
	Црква брвнара у Доброселици
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
— 2022.	273
Географске карактеристике
Координате	43° 36′ 51″ С; 19° 41′ 49″ И / 43.6142° С; 19.6969° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	949 m
	Доброселица Доброселица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Доброселица је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 273 становника.

Историја

По народном предању у село је једном свратио Св. Сава. Домаћини су га лепо угостили, да им је био врло захвалан. Када их је упитао како се зове то место, они су одговорили "Злоселица". На тој српски светац изрекао "Од сад да се зове Доброселица!".^[1]

Православна црква мала брвнара у месту, посвећена Св. Илији је подигнута 1821. године.^[2] Подигнута је темељу старије, коју је градио "неки хајдук пре 200 година".^[3]

Овде се налазе ОШ „Вук Караџић” Доброселица и Прераст у Доброселици. Настава у месној школи у Доброселици је почела 1870. године.

Демографија

У насељу Доброселица живи 371 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 54,3 година (52,9 код мушкараца и 55,5 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.200
1953.	1.286
1961.	1.197
1971.	971
1981.	752
1991.	541	540
2002.	405	406

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	404	99,75%
Црногорци	1	0,24%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	3	1
80+	14	20
75—79	17	20
70—74	20	27
65—69	22	26
60—64	20	28
55—59	7	14
50—54	12	13
45—49	11	13
40—44	8	3
35—39	12	0
30—34	15	6
25—29	6	9
20—24	11	10
15—19	3	4
10—14	3	1
5—9	2	7
0—4	6	11
Просек :	52,9	55,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	183	196	202	216	204	195	174

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	54	68	22	15	7	5	2	0	0	1	2,33

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	181	42	119	17	3
Женски	194	20	117	55	2
УКУПНО	375	62	236	72	5

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	94	47	1	2	18
Женски	92	75	0	0	1
Укупно	186	122	1	2	19

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	6	4	7	4
Женски	0	0	3	11	0
Укупно	1	6	7	18	4

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	1	0
Женски	0	0	0	2	0
Укупно	0	0	0	3	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	2	0	0	1

Референце

^ Милан Милићевић: "Зимње вечери: приче из народног живота у Србији", Београд 1922.
^ "Енциклопедија православља", Београд 2002.
^ "Гласник Етнографског музеја у Београду", Београд 1987.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.