Јабланица (Чајетина)

Јабланица
Јабланица;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
— 2022.	466
Географске карактеристике
Координате	43° 39′ 06″ С; 19° 35′ 12″ И / 43.651542° С; 19.586583° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	445 m
	Јабланица Јабланица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Јабланица је сеоско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 466 становника.

У Јабланици се сваке године организује Сеоски вишебој, као такмичење у традиционалним занатима, вештинама и спортовима.

Географија

Јабланица се налази југозападно од Чајетине и туристичког насеља Златибор у Србији. Простире се долином истоимене реке. Река Јабланица извире испод Торника, највишег врха Златибора (1496 m), а улива се у Црни Рзав који са Белим Рзавом који долази са Таре, отиче у Дрину код Вишеграда. Село је гранично према Босни и Херцеговини. Од Златибора преко Рибнице и подно Торника до центра села води асфалтни пут. Кроз западни део села пролази и железничка пруга Београд-Бар. Овде се налази Железничка станица Јабланица.

Мада је Јабланица једно целовито село, Јабланичани и Златиборци разликују Горњу и Доњу Јабланицу.

Историја

Ово село помиње и Евлија Челебија у свом познатом путопису када је 1664. године посетио ове крајеве.

После Другог српског устанка граница између Србије и Турске ишла је од Шаргана преко Златибора, тј. Торника и Муртенице и даље, тако да су од садашњих села општине Чајетина, ван граница Србије, тј. у Турској, остала села Семегњево, Јабланица и Доброселица. Тек постављањем граничне линије 1834. године ова су села ушла у састав Капетаније Рујно а тиме и у састав Србије.

У Јабланици се налази једна од ретких дрвених црквица, црква брвнара. Саграђена је 1838. године. Олтар је заокругљен а врата су са интересантном орнаментиком. У склопу црквеног комплекса се налазе собрашице (софрашице, собре, софре, шатре, чардак, чардачић). То су мале дрвене зградице које су подизали имућнији домаћини и које су њима и њиховим гостима служиле приликом одржавања црквених сабора. У ужичком и златиборском крају још се једино овде могу видети овакви грађевински објекти као сведоци некадашњег градитељства.

Основна школа је изграђена 1919. године. Као и црквица брвнара и ова школска зграда била је дрвена. Тек 1934. године Јабланичани су подигли зидану планску школу са свим потребним просторијама. Сада у селу постоји потпуна основна школа.

Овде живи самоука песникиња Милојка Ђуровић.^[1]

Демографија

У насељу Јабланица живи 796 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,1 код мушкараца и 48,0 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

По најпотпунијем попису у 19. веку, који је обављен 1863. године, Јабланица је била међу најмањим општинама у срезу и тада је имала у 84 домаћинстава и 667 становника. Број становника се од тада стално значајно повећавао (уз познато успорење у току балканских и Првог светског рата) све до друге половине двадесетог века када је почело опадање, тако да је 1971. године забележено 1864. а пописом 2002. године свега 924 становника, тј. дошло је до смањења за 50,4%. За разлику од пописа од пре 140 година, Јабланица по најновијем попису из 2002. спада међу највећа села у општини и заузима по величини друго место (садашња општина се у приличној мери, али не потпуно, поклапа са ондашњим срезом, а село са ондашњом општином). И у овом селу је изражен проблем старења становништва. Старијих од 65 година је једна четвртина становника (26,1%) а предшколске деце 4,1%.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.562
1953.	1.699
1961.	1.762
1971.	1.864
1981.	1.382
1991.	1.187	1.176
2002.	924	932

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	921	99,67%
Хрвати	1	0,10%
непознато	2	0,21%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	3
80+	11	18
75—79	22	32
70—74	32	46
65—69	36	44
60—64	41	43
55—59	28	27
50—54	28	29
45—49	49	29
40—44	33	27
35—39	29	17
30—34	24	20
25—29	25	16
20—24	36	22
15—19	26	33
10—14	20	17
5—9	14	16
0—4	11	17
Просек :	45,1	48,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	262	273	296	529	321	321	313

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	67	92	49	47	24	23	8	3	0	0	2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	423	152	239	23	8	1
Женски	406	70	245	85	6	0
УКУПНО	829	222	484	108	14	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	204	64	0	3	70
Женски	121	92	0	0	8
УКУПНО	325	156	0	3	78
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	7	2	6	38
Женски	0	0	5	4	1
УКУПНО	7	7	7	10	39
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	2	1
Женски	0	1	1	2	6
УКУПНО	0	1	2	4	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	2	0	0	2