Шљивовица (Чајетина)

Шљивовица
Шљивовица;
	Црква у Шљивовици
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
— 2022.	386
Географске карактеристике
Координате	43° 48′ 41″ С; 19° 39′ 15″ И / 43.8114° С; 19.6542° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	803 m
	Шљивовица Шљивовица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31244
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Шљивовица је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 386 становника.

Географија

Шљивовица није много брдовита. У средини села је Градина, на северној брдо Милошевац. Доста је кршевита. Кроз село тече Рјека, која се продужује кроз Бранешце под именом Сушица. Главни су извори: Пантелића Извор, Студенац, Водица, Шарчева Вода, Петашева Вода, Божића Извор, И??батски Извор, Бонџулића Вода, Ђеровац. Земљиште се назива: Пантелића Брдо, Пољет, Луг, Стубо, Лујовина, Затрње, Долови, Јасен, Станиште, Кесеровина, Локва, Рајчевина, Пећине, Луковиште, Шоботовина и Кошаришта. Шљивовица се овако прозвала зато што су се у њој прво почеле садити шљиве.

Овде се налазе Црква Рођења Пресвете Богородице у Шљивовици и Галерија Миладина Лекића.

Овде се одржавају Шљивовачки сајам домаће ракије. Овде је живео Никола Николић (земљорадник), носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Демографија

У насељу Шљивовица живи 489 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (45,4 код мушкараца и 47,1 код жена). У насељу има 209 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Најстарије су породице: Бонџулићи, бегали у Отањ код Пожеге због Турака, па су неки тамо и остали (сл. Ђурђев-дан), Костадиновићи, има их у Бранешцима (сл. Ђурђев-дан) и Милосављевићи (Стојановићи и Лучићи), слава Јован-дан. Пре 400 година досељени су: Шућури из Пиве од Добриловића (од којих су и Пишчевићи у Семегњеву), а пре 300 година Јаћимовићи (Пантелићи, Марјановићи и Томоњићи) из Херцеговине (сл. Стеван-дан). У 18. Веку досељени су: Ковачевићи са Гласинца (сл. Врачеве), Шкодрићи из Пиве (сл. Ђурђиц) и Милојевићи (Станићи) од Пљеваља (сл. Ђурђев-дан). У 19. Веку досељени су: Каљевићи из Бабина где их има још (сл. Томин-дан), Зорзићи из Кремана од Јанковића (сл. Ђурђев-дан), Луковићи из Штрбаца (сл. Ђурђев-дан), Делићи (Кулаши и Божићи) из Семегњева од Костића, Лекићи из Кучина (сл. Никољ-дан), Ковачевићи (Мандићи) такође. Томићи од Прибојске Бање (сл. Никољ-дан), Шоботовићи из Мокре Горе од Перишића (славе Јован-дан), Радељићи (Васовићи) из Радојне (сл. Митров-дан), Брковићи из Челица (сл. Аранђелов-дан), Бабићи из Мацута (сл. Савине Вериге), Шукиловићи из Вардишта (сл. Ђурђев-дан), Тијанићи (Ерићи) из Мораче (сл. Јован-дан и има их у Кривој Реци). Петровићи из Бјелиша код Прибој-Бање (сл. Јован-дан) и Гукићи из Криве Рјеке, а од пре 130-150 година Николићи из Забучја више Ужица (сл. Стеван-дан), Радовановићи од Прибојске Бање и Бакићи из Јабланице.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	851
1953.	925
1961.	892
1971.	708
1981.	537
1991.	645	645
2002.	573	586

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	563	98,25%
Словенци	1	0,17%
Руси	1	0,17%
непознато	8	1,39%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	0
80+	8	7
75—79	16	24
70—74	19	26
65—69	22	30
60—64	20	24
55—59	16	14
50—54	21	13
45—49	31	17
40—44	18	18
35—39	24	19
30—34	26	12
25—29	11	14
20—24	14	13
15—19	16	15
10—14	12	23
5—9	8	7
0—4	8	6
Просек :	45,4	47,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	132	141	161	158	156	216	209

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	57	53	39	34	10	11	1	3	0	1	2,74

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	263	88	150	22	3
Женски	246	41	150	54	1
УКУПНО	509	129	300	76	4

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	139	26	0	1	63
Женски	48	18	0	0	17
Укупно	187	44	0	1	80

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	7	4	4	13
Женски	0	0	7	2	1
Укупно	2	7	11	6	14

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	7	2	3
Женски	0	0	0	2	0
Укупно	0	1	7	4	3

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	1	0	0	0
Укупно	2	0	0	5