Емфизем скротума

Емфизем скротума (ЕС) или пнеумоскротум једна је од ретких секундарних промена, које са карактеришу продором ваздуха у поткожно ткиво скротума (мошница).^[1][2][3][4] Иако је сам по себи пнеумоскротум бенигна болест, процес који је довео до накупљања ваздуха у скротум мора у потпуности бити разјашњен, јер је терапија увек усмерене ка отклањању примарног узрока.^[5]

Присуство пнеумоскротума је често бенигно; међутим, у правом клиничком окружењу, може бити изузетно важно и корисно клиничко средство за рану идентификацију и благовремено лечење по живот опасних дијагноза, као што је нпр. тензиони пнеумоторакс.

Прва инциденца пнеумоскротума пријављена је 1912. године након нефростомије, а у 21. веку, пријављено је неколико случајева. У литератури се наводи само 59 случајева који су документовани између 1972. и 2013. године, са различитим етиологијама укључујући увођење ваздуха у плеуралну шупљину. или трбушну дупљу и локалне инфекције као што је Фурнијеова гангрена.^[6][7]

Настаје као ретка компликација која може бити последица различитих етиологија и може бити од суштинског значаја у дијагнози тих узрочних фактора, посебно оних опасних по живот, као што су инфекција или отворене повреда у региону скротума, или у удаљеним регионима (што је доста ретко, нпр после повреде грудног коша^[5]).

Пнеумоскротум је стање које је дефинисано ваздухом унутар скроталне врећице. Састоји се од две презентације: емфизема скротума и пнеуматокеле. Стање није примарни ентитет, већ секундарно у односу на друге узроке.

У неким етиологијама као што је инфекција скротума код Фурнијеове гангрене, ваздух потиче директно из скроталне кесе.^[8] Међутим, у ретким случајевима, порекло ваздуха може бити екстраскротално и може се пптицати из грудног коша или абдомена. Предложени механизам екстраскроталног ширења је преко отвореног процеса вагиналиса који може бити присутан у 15% до 30% одраслих или кроз дисекцију кроз пнеумомедијастинум, Скарпину фасцију у трбушном зиду или ретроперитонеално ткиво до скроталне вреће.^{[8][6][7][9][10][11]} Овај екстраскротални ваздух је јатроген у 50% случајева због инвазивних процедура као што су колоноскопије или секундарно тупе или продорне торакоабдоминалне трауме.^[9][10][11]

Од ових етиологија, права инциденца пнеумоскротума секундарног тупе торакалне трауме и тензионог пнеумоторакса је непозната због оскудице литературе о одређеној теми,. За сада постоји само неколико пријављених случајева пнеумоскротума у енглеској литератури.^{[8][6][7][9][10][11]}

Јатрогени пнеумоскротум је веома необична компликација колоноскопије и, по општем правилу, има бенигни исход.^[12]

Клинички ЕС је генерално безболно стање и манифестује се као отицање скротума и појава крепитација (пуцкетања) при палпацији скротума.

Дијагноза је релативно једноставна јер се осим тумефакције, напетости и бола, при палпацији скротума констатују крепитације (пуцкетање).

С обзиром на предност ове патофизиологије и пнеуматике опасне по живот, као што је перинеум, као што је етинеум . или пнеумоторакс, не треба занемарити важност проналажења узрока пнеумоскротума у ​​окружењу трауме. Овај налаз може довести до раније дијагнозе, али што је још важније, правовремене интервенције која спашава живот.

Разматрање различите дијагноза је важно јер пнеумоскротум може настати из екстрагениталних анатомских локација и погрешна дијагноза ових стања може бити потенцијално фатална.

Промена најчешће пролази без хируршке терапије. У одређеним ситуацима може се евентуално направи дренажа иглом за давање ињекције.

У одсуству било каквих знакова који би указивали на интраперитонеалну инфламацију, избор лечења треба да буде пажљиво клиничко посматрање, уз разумну употребу антибиотика и серијски надзор пацијента.^[12]

• Приручник ургентне урологије

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).