Интерлеукин 28

Интерлеукин 28B
Интерлеукин 28B
Идентификатори
Симбол	IL28B
Алт. симболи	, IFNL3
Entrez	282617
HUGO	18365
OMIM	607402
RefSeq	NM_172139
UniProt	Q8IZI9
Остали подаци
Локус	Хромозом 19 q13.13

Интерлеукин 28A
Интерлеукин 28A
Идентификатори
Симбол	IL28A
Алт. симболи	, IFNL2
Entrez	282616
HUGO	18364
OMIM	607401
RefSeq	NM_172138
UniProt	Q8IZJ0
Остали подаци
Локус	Хромозом 19 q13.13

Интерлеукин 28 (ИЛ-28) је цитокин који има две изоформе, ИЛ-28A и ИЛ-28Б, и игра улогу у имуној одбрани против вируса, укључујући индукцију „антивирусног стања“ путем укључивања Mx протеина, 2',5'-олигоаденилат синтетазе као и ИСГФ3Г (Интерферон Стимулисаног Ген Фактора 3).^[1] ИЛ-28A и ИЛ-28Б припадају тип III интерферон фамилији цитокина и веома су слични (по аминокиселинској секвенци) са ИЛ-29. Њихова класификација као интерферони је услед њихове способности да индукују антивирално стање, док је њихова додатна класификација као цитокини услед њихове хромозомске локације као и чињенице да су они кодирани са више ексона, што је у супротности са једним ексоном као што је то случај са тип I интерферонима.^[2]^[3]

Откриће

ИЛ-28 је открила 2003. године компанија Zymogenetics^[4] користећи процес геномског скринирања у коме је целокупан људски геном скениран за претпостављене гене. Кад су једном ти гени нађени, други скен је извршен да би специфично тражили цитокини. Оба ИЛ-28 и ИЛ-29 су нађена код људи користећи овај тип анализе.

Структура

ИЛ-28 гени су лоцирани близу ИЛ-29 на хромозому 19 код људи. Две ИЛ-28 изоформе (ИЛ-28A и ИЛ-28B) су 96% хомологне, мада разлике у функцији између две форме остају нејасне.

Рецептор за ИЛ-28 се састоји од јединственог ИЛ-28 рецептор алфа ланца, који формира пар са ИЛ-10 рецептор бета ланцом, што наводи многе да класификују ИЛ-28 као члана ИЛ-10-попут фамилије.

Функција

За ИЛ-28 је исто било показано да игра улогу у адаптивном имуном одговору, пошто његова употреба као имуно-адјуванта у току вакцинације малих животиња доводи до увећаног антиген-специфичног интерферон гама ослобађања, као и повећаног цитотоксичног потенцијала у ЦД8+ T ћелијама.

Клинички значај

Додатак ИЛ-28 код вакцинације резултује у 100% заштити од леталног H1N1 инфлуенца изазова у моделу на малим животињама кад је коришћен у пару са инфлуенца вакцином која заштићује у само 50% случајеве без ИЛ-28.^[5]

Појединачни нуклеотидни полиморфизам (СНП) близу ИЛ28Б гена може предвидети одговор на хепатитис Ц третман са интерфероном и рибавирином.^[6]^[7]

Референце

^ Kempuraj D, Donelan J, Frydas S, Iezzi T, Conti F, Boucher W, Papadopoulou NG, Madhappan B, Letourneau L, Cao J, Sabatino G, Meneghini F, Stellin L, Verna N, Riccioni G, Theoharides TC (2004). „Interleukin-28 and 29 (IL-28 and IL-29): new cytokines with anti-viral activities”. Int J Immunopathol Pharmacol. 17 (2): 103—6. PMID 15171810.
^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
^ Sheppard P, Kindsvogel W, Xu W, Henderson K, Schlutsmeyer S, Whitmore TE, Kuestner R, Garrigues U, Birks C, Roraback J, Ostrander C, Dong D, Shin J, Presnell S, Fox B, Haldeman B, Cooper E, Taft D, Gilbert T, Grant FJ, Tackett M, Krivan W, McKnight G, Clegg C, Foster D, Klucher KM (2003). „IL-28, IL-29 and their class II cytokine receptor IL-28R”. Nat. Immunol. 4 (1): 63—8. PMID 12469119. doi:10.1038/ni873.
^ Morrow MP, Pankhong P, Laddy DJ, Schoenly KA, Yan J, Cisper N, Weiner DB (2009). „Comparative ability of IL-12 and IL-28B to regulate Treg populations and enhance adaptive cellular immunity”. Blood. 113 (23): 5868—77. PMC 2700323 . PMID 19304955. doi:10.1182/blood-2008-11-190520.
^ PGxNews.Org (2009). „New biomarker predicts response to hepatitis C treatment”. PGxNews.Org. Приступљено 17. 8. 2009.
^ D, Ge; Fellay j; Thompson A (2009). „Genetic variation in IL28B predicts hepatitis C treatment-induced viral clearance”. Nature. 461 (7262): 399—401. PMID 19684573. doi:10.1038/nature08309.