Интерлеукин 6 (ИЛ-6) је протеин који је код људи кодиран геномИЛ6.[1][2]
ИЛ-6 је интерлеукин који може да дејствује као проинфламаторни и антиинфламаторни цитокин. Он се излучује из T ћелија и макрофага. Овај цитокиин иницира имуни одговор на трауму, посебно опекотине и друге оштете ткива које доводе до инфламације.[3] За ИЛ-6 је било показано код мишева, да је он у погледу одговора домаћина на стране патогене неопходан за отпорност против бактерије Streptococcus pneumoniae.[4] ИЛ-6 је исто тако „миокин," цитокин произведен у мишићима, и његова количина је повишена услед мишићних контракција.[5] Његова концентрације је значајно повишена у току тренинга, и он претходи појави других цитокина у циркулацији. За њега се мисли да дејствује попут хормона који мобилизује екстрацелуларне супстанце и/или мења испоруку супстрата током физичких активности. Додатно, остеобласти излучују ИЛ-6 да би стимулисали формирање остеокласта. Ћелије глатких мишића у tunica media многих крвних судова такође производе ИЛ-6 као проинфламаторни цитокин. Улога ИЛ-6 цитокина као антиинфламаторног агента је посредована путем његових инхибиторних ефеката на ТНФ-алфа и ИЛ-1, и активацију ИЛ-1Ра и ИЛ-10.
Функција
ИЛ-6 је један од најважнијих посредника грознице и акутне фазе одзива. Он има способност пролажења кроз крвно-мождану баријеру и иницирања ПГE2 синтезе у хипоталамусу, чиме се мења температура тела. ИЛ-6 могу излучити макрофаге у одговору на специфичне микробне молекуле, што се назива патоген асоцирани молекулски образац (ПАМП). ПАМП молекули се везују за веома важну групу детекционих молекула урођеног имунског система, званих рецептори препознавања образаца (ПРР), међу којима су и ТЛР рецептори. Они су присутни на ћелијској површини и интрацелуларним компартманима, и они индукују интрацелуларне сигналне каскаде које доводе до продукције инфламаторних цитокина. ИЛ-6 је исто тако есенцијалан за развој hibridoma, и налази се у многим суплементарним медијумима за клонирање као што је BriClone®. ИЛ-6 инхибитори (укључујући естроген) се користе у третману постменопозне остеопорозе. ИЛ-6 исто производе адипоцити, и за то се мисли да је разлог повишеног ЦРП нивоа код гојазних особа. У једног студији из 2009. године са интраназално администрираним ИЛ-6, показано је да он побољшава сан-асоцирану консолидацију емотивних меморија.[6]
Рецептор
ИЛ-6 сигнализира кроз рецепторе на ћелијској површини. ИЛ-6 рецептор је тип I цитокин рецепторски комплекс који се састоји од лиганд-везујућег ИЛ-6Рα ланца (ЦД126), и сигнал-преносеће компоненте гп130 (исто познате као ЦД130). ЦД130 је заједнички сигнал преносилац за неколико цитокина међу којима су Инхибиторни фактор леукемије (ЛИФ), цилијарни неуротрофни фактор, онкостатин M, ИЛ-11 и кардиотрофин 1, и он је скоро свеприсутно изражен у већини ткива, док је ЦД126 изражавање ограничено на одређена ткива. ИЛ-6 интеракција са његовим рецептором, подстиче гп130 и ИЛ-6Р протеине да формирају комплекс, чиме се активира рецептор. Ови комплекси приближавају интрацелуларне гп130 регионе чиме се иницира каскада преноса сигнала кроз одређене транскрипционе факторе, Јанус киназе (JAKs) и CTAT факторе.[7]
Поред рецептора везаних за мембрану, растворни облик ИЛ-6Р (сИЛ-6Р) је био пречишћен из људског серума и урина. Многе нервне ћелије су неодзивне на стимулацију само са ИЛ-6, али њихова диференцијација и опстанак може бити посредован кроз сИЛ-6Р акције. сИЛ-6R/ИЛ-6 комплекс може да стимулише излазак неурита и да помогне опстанку неурона, и из тих разлога може бити важна за регенерацију нерва путем ремијелинације.
^Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN1429202114.
^Febbraio MA, Pedersen BK (2005). „Contraction-induced myokine production and release: is skeletal muscle an endocrine organ?”. Exerc Sport Sci Rev. 33 (3): 114—9. PMID16006818. doi:10.1097/00003677-200507000-00003.
^Benedict, C (2009). „Enhancing influence of intranasal IL-6 on slow-wave activity and memory consolidation during sleep”. Federation of American Societies for Experimental Biology. 23: 3629—3636. PMID19546306. doi:10.1096/fj.08-122853.
^Heinrich PC, Behrmann, I, Müller-Newen G, Schaper F, Graeve L (1998). „Interleukin-6 type cytokine signalling through the gp130(Jak/STAT pathway”. Biochem. J. 334: 297—314. PMID9716487.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Kishimoto T, Akira S, Narazaki M, Taga T (1995). „Interleukin-6 family of cytokines and gp130”. Blood. 86: 1243—1254.
^Heinrich PC, Behrmann I, Haan, S, Hermanns, HM, Müller-Newen G, Schaper, F (2003). „Principles of interleukin-6-type cytokine signalling and its regulation”. Biochem. J. 374: 1—20. PMID12773095. doi:10.1042/BJ20030407.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Schwantner A, Dingley AJ, Ozbek S, Rose-John S, Grötzinger J (2004). „Direct determination of the interleukin-6 binding epitope of the interleukin-6 receptor by NMR spectroscopy”. J. Biol. Chem. 279 (1): 571—6. PMID14557255. doi:10.1074/jbc.M311019200.
^Schuster B, Kovaleva M, Sun Y, Regenhard P, Matthews V, Grötzinger J, Rose-John S, Kallen KJ (2003). „Signaling of human ciliary neurotrophic factor (CNTF) revisited. The interleukin-6 receptor can serve as an alpha-receptor for CTNF”. J. Biol. Chem. 278 (11): 9528—35. PMID12643274.
^Taga T, Hibi M, Hirata Y, Yamasaki K, Yasukawa K, Matsuda T, Hirano T, Kishimoto T (1989). „Interleukin-6 triggers the association of its receptor with a possible signal transducer, gp130”. Cell. 58 (3): 573—81. PMID2788034.
^Kallen KJ, zum Büschenfelde KH, Rose-John S (1997). „The therapeutic potential of interleukin-6 hyperagonists and antagonists”. Expert Opin Investig Drugs. 6 (3): 237—66. PMID15989626. doi:10.1517/13543784.6.3.237.
^Kristiansen OP, Mandrup-Poulsen T (2005). „Interleukin-6 and diabetes: the good, the bad, or the indifferent?”. Diabetes. 54 Suppl 2: S114—24. PMID16306329.
^Dubiński A, Zdrojewicz Z (2007). „[The role of interleukin-6 in development and progression of atherosclerosis]”. Pol. Merkur. Lekarski (на језику: Polish). 22 (130): 291—4. PMID17684929.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Smith PC, Hobisch A, Lin DL, Culig Z, Keller ET (2001). „Interleukin-6 and prostate cancer progression”. Cytokine Growth Factor Rev. 12 (1): 33—40. PMID11312117.
^Barton, B. E. (2005). „Interleukin-6 and new strategies for the treatment of cancer, hyperproliferative diseases and paraneoplastic syndromes”. Expert Opin. Ther. Targets. 9 (4): 737—52. PMID16083340. doi:10.1517/14728222.9.4.737.
^Smolen JS, Maini RN (2006). „Interleukin-6: a new therapeutic target”. Arthritis Res. Ther. 8 Suppl 2: S5. PMID16899109. doi:10.1186/ar1969.
Morishita R, Aoki M, Yo Y, Ogihara T (2003). „Hepatocyte growth factor as cardiovascular hormone: role of HGF in the pathogenesis of cardiovascular disease”. Endocr. J. 49 (3): 273—84. PMID12201209. doi:10.1507/endocrj.49.273.
Ishihara K, Hirano T (2003). „IL-6 in autoimmune disease and chronic inflammatory proliferative disease”. Cytokine Growth Factor Rev. 13 (4-5): 357—68. PMID12220549. doi:10.1016/S1359-6101(02)00027-8.
Culig Z, Bartsch G, Hobisch A (2003). „Interleukin-6 regulates androgen receptor activity and prostate cancer cell growth”. Mol. Cell. Endocrinol. 197 (1-2): 231—8. PMID12431817. doi:10.1016/S0303-7207(02)00263-0.
Rattazzi, M.; Puato, M; Faggin, E (2004). „C-reactive protein and interleukin-6 in vascular disease: culprits or passive bystanders?”. J. Hypertens. 21 (10): 1787—803. PMID14508181. doi:10.1097/01.hjh.0000084735.53355.44.
Berger, F. G. (2005). „The interleukin-6 gene: a susceptibility factor that may contribute to racial and ethnic disparities in breast cancer mortality”. Breast Cancer Res. Treat. 88 (3): 281—5. PMID15609131. doi:10.1007/s10549-004-0726-0.
Vgontzas, A. N.; Bixler, EO; Lin, HM (2005). „IL-6 and its circadian secretion in humans”. Neuroimmunomodulation. 12 (3): 131—40. PMID15905620. doi:10.1159/000084844.
Jones, S. A. (2005). „Directing transition from innate to acquired immunity: defining a role for IL-6”. J. Immunol. 175 (6): 3463—8. PMID16148087.
Copeland, K. F. (2006). „Modulation of HIV-1 transcription by cytokines and chemokines”. Mini reviews in medicinal chemistry. 5 (12): 1093—101. PMID16375755. doi:10.2174/138955705774933383.
Mastorakos G, Ilias I (2007). „Interleukin-6: a cytokine and/or a major modulator of the response to somatic stress”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 1088: 373—81. PMID17192581. doi:10.1196/annals.1366.021.