Ирански језици

Ирански језици
Ирански језици
Географска распрострањеност	Југозападна Азија, Кавказ, средња Азија и јужна Азија
Језичка класификација	Индоевропски језици Индоирански језици Ирански језици; ;
Прајезик	Праирански језик
Подподела	Западноирански језици; Источноирански језици;
ISO 639-2 / 5	ira
Глотолог	iran1269

Ирански језици (још и ираноаријски или ираноаријевски језици) чине подгрупу индоиранске гране индоевропске језичке породице.^[2]^[3] У свету живи око 150 милиона људи који се користе једним од 50 новоиранских језика као матерњим језиком, и још 30—50 милиона који их говоре као други или страни језик.

Према подацима из 2008, процењено је да је било 150–200 милиона говорника иранских језика као матерњи.^[4] Часопис Етнолог процењује да постоји 86 језика у овој групи,^[5]^[6] а највећи међу њима су персијски (ирански персијски, дари и таџички дијалекти), паштунски, курдски, лурски и белучки.^[7]

Терминологија и груписање

Термин ирански се примењује на било који језик који потиче од предачког праиранског језика.^[8]

Неки научници попут Џона Р. Перија^[9] преферирају термин иранијски као антрополошки назив за лингвистичку породицу и етничке групе ове категорије, а ирански за било шта о данашњој земљи Иран. Он користи исти аналог као у разликовању немачког од германског или разликовању турског и туркијског.^[10]

Ову употребу термина за породицу иранских језика увео је 1836. Кристијан Ласен.^[11] Роберт Нидам Каст је користио термин иранско-аријевски 1878. године,^[12] а оријенталисти као што су Џорџ Абрахам Грирсон и Макс Милер су упоредили иранско-аријевски (ирански) и индоаријевски (индијски). Неке недавне студије, првенствено на немачком, оживеле су ову конвенцију.^[13]^[14]^[15]^[16]

Груписање

Ирански језици се деле на следеће гране:

Западноирански језици, подељени на:
- Југозападне, од којих су персијски (укључујући дари и таџички дијалект) и лури доминантни чланови;
- Северозападне, чији су курдски језици доминантни чланови.
Источноирански језици, подељени на:
- Југоисточне, чији је доминантни члан паштунски;
- Североисточне, далеко најмању грану, чији је доминантни члан осетски.

Према савременом учењу, сматра се да авестански језици не спадају у ове категорије, већ се уместо тога понекад класификују као централноирански, пошто су се одвојили од протоиранског пре него што је подела исток-запад постала истакнута. Они се традиционално сматрају источноиранским; међутим, недостаје им велики број источноиранских карактеристика и стога су „источноирански“ само у смислу да нису западни.^[17]

Велики ирански језици

Следеће иранске језике говори више од по милион говорника:

Персијски (у ширем смислу) 55—70 милиона као матерњи, укупно 110 милиона (Иран, Авганистан, Таџикистан, Пакистан, Узбекистан)
- Западноперсијски 35—40 милиона као матерњи, укупно више од 50 милиона (Иран)
- Источноперсијски 20—30 милиона
  - Дари 15 милиона (Авганистан)
  - Таџички 4,5 милиона (Таџикистан)
  - Хазара 2,5 милиона (Авганистан 2,2 милиона, Иран 300.000)
  - Ајмак 650.000 (Авганистан)
  - Јудео-персијски 110.000 (Узбекистан: Бухара, Иран, Израел)
Паштунски 35 милиона (22,5 милиона у Пакистану, 12 милиона у Авганистану)
Белучки 9 милиона (7,5 милиона у Пакистану, 1,4 милиона у Ирану, 0,2 милиона у Авганистану)
Севернокурдски (или курманџи) 10 милиона (Турска, северни Ирак, северна Сирија, северни Иран, Корасан и бивши СССР)
Лури 4,3 милиона (Иран)
Средњокурдски (или сорани) 7 милиона (Ирак, Иран)
Јужнокурдски (или пехлевани) 5 милиона (Иран)
Мазандерански 3 милиона (Иран, обала Каспијског мора)
Гилански 2,6 милиона (Иран, обала Каспијског мора)
Зазаки 3 милиона (Турска)
Талишки 1 милион (Иран, Азербејџан)

Остали значајнији новоирански језици су:

Осетски 600.000 (северни Кавказ: Грузија, Русија: Северна Осетија)
Горани (или гурани) 500.000 (Ирак, Иран)
Иранско-азерски 220.000 (Азербејџан, Иран)
Татијски 130.000 (Азербејџан, Русија)

Класификација

Ирански 60 језика, 16 изумрлих (150 милиона говорника)
- Западноирански 33 језика, 5 изумрлих (115 милиона говорника)
  - Северозападноирански
    - Медијски †
    - Партски †
    - Каспијски
    - Белучки
    - Курдски
      - Јужнокурдски (или пехлевани)
      - Севернокурдски (или курманџи)
      - Средњокурдски (или сорани)
  - Југозападноирански
    - Персијски
    - Лури
- Источноирански 27 језика, 11 изумрлих (35 милиона говорника)
  - Североисточноирански
    - Авестански †
    - Скитско-осетски
    - Бактријски †
  - Југоисточноирански
    - Пашто
    - Памирски
      - Мунџи
      - Шугни

Референце

^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Iranian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^ Johannes Bechert; Giuliano Bernini; Claude Buridant (1990). Toward a Typology of European Languages. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-012108-7.
^ Gernot Windfuhr (1979). Persian Grammar: History and State of Its Study. Walter de Gruyter. ISBN 978-90-279-7774-8.
^ Windfuhr, Gernot. The Iranian languages. Routledge Taylor and Francis Group.
^ „Ethnologue report for Iranian”. Ethnologue.com.
^ Gordon, Raymond G. (2005). „Report for Iranian languages”. Ethnologue: Languages of the World (Fifteenth изд.). Dallas: SIL International.
^ Cardona, George. „Indo-Iranian languages”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 28. 8. 2018.
^ Skjærvø 2006
^ John R. Perry
^ John R. Perry (Summer - Autumn, 1998). „Iranian Studies”. 31 (3–4): 517—525. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ), A Review of the "Encyclopaedia Iranica" (),
^ Lassen, Christian. 1936. Die altpersischen Keil-Inschriften von Persepolis. Entzifferung des Alphabets und Erklärung des Inhalts. . Bonn: Weber. стр. 182. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
This was followed by Wilhelm Geiger in his (1895). Grundriss der Iranischen Philologie. . Friedrich von Spiegel (1859), Avesta, Engelmann (p. vii) used the spelling Eranian.
^ Cust, Robert Needham (1878). A sketch of the modern languages of the East Indies. London: Trübner.
^ Dani, Ahmad Hasan (1989). History of northern areas of Pakistan. . Historical studies (Pakistan) series. National Institute of Historical and Cultural Research.
"We distinguish between the Aryan languages of Iran, or Irano-Aryan, and the Aryan languages of India, or Indo-Aryan. For the sake of brevity, Iranian is commonly used instead of Irano-Aryan".
^ Lazard, Gilbert (1977). Preface. in: Oranskij. . Iosif M. Les langues iraniennes. Traduit par Joyce Blau.
^ Schmitt, Rüdiger (1994). Sprachzeugnisse alt- und mitteliranischer Sprachen in Afghanistan. in. Indogermanica et Caucasica. Festschrift für Karl Horst Schmidt zum 65. Geburtstag. стр. 168—196. . Bielmeier, Robert und Reinhard Stempel (Hrg.). De Gruyter. .
^ Lazard, Gilbert. 1998. Actancy. Empirical approaches to language typology. Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-015670-9,
^ Encyclopaedia Iranica: EASTERN IRANIAN LANGUAGES. By Nicholas Sims-Williams

Литература

Bailey, H. W. (1979). Dictionary of Khotan Saka. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-14250-2. . Cambridge University Press. 1979. 1st Paperback edition 2010. .
Schmitt, Rüdiger, ур. (1989). Compendium Linguarum Iranicarum (на језику: немачки). Wiesbaden: Reichert. ISBN 978-3-88226-413-5.
Sims-Williams, Nicholas (1996). „Iranian languages”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda. стр. 238—245.
Yarshater, Ehsan, ур. (1996). „Iran”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda.
Frye, Richard N. (1996). „Peoples of Iran”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda.
Windfuhr, Gernot L. (1995). „Cases in Iranian languages and dialects”. Encyclopedia Iranica. 5. Costa Mesa: Mazda. стр. 25—37.
Lazard, Gilbert (1996). „Dari”. Encyclopedia Iranica. 7. Costa Mesa: Mazda.
Henning, Walter B. (1954). „The Ancient language of Azarbaijan”. Transactions of the Philological Society. 53 (1): 157—177. doi:10.1111/j.1467-968X.1954.tb00282.x.
Rezakhani, Khodadad (2001). „The Iranian Language Family”. Архивирано из оригинала 2004-10-09. г.
Skjærvø, Prods Oktor (2006). „Iran, vi. Iranian languages and scripts”. Encyclopædia Iranica. 13.
Delshad, Farshid (2010). Georgica et Irano-Semitica (PDF). Ars Poetica. Deutscher Wissenschaftsverlag DWV. ISBN 978-3-86888-004-5.
Mallory, J. P.; Adams, Douglas Q. (2006). The Oxford introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European world. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929668-2.
Toroghdar, Zia (2018). „From Astara to Fuman: Comparison words from dialects of different languages Talysh and Tatic”. Farhang-e Ilia: 38—172.
Sokolova, V. S (1952). „New information on the phonetics of Iranic languages.”. 1: 178—192. . Trudy Instituta jazykoznanija NN SSR (Moskva)
Jügel, Thomas (2022). „Word-order variation in Middle Iranic: Persian, parthian, Bactrian, and Sogdian.”. 31: 39—62. . Word order variation: Semitic, Turkic, and Indo-European languages in contact, Studia Typologica [STTYP]
Farmanfarmaian, Fatema Soudavar (2009). Arjomand, Saïd Amir, ур. „Georgia and Iran: Three Millennia of Cultural Relations An Overview”. Journal of Persianate Studies. BRILL. 2 (1): 1—43. doi:10.1163/187471609X445464.
ʻAbd al-Ḥusayn Zarrīnʹkūb (2000). Dū qarn sukūt: sarguz̲asht-i ḥavādis̲ va awz̤āʻ-i tārīkhī dar dū qarn-i avval-i Islām (Two Centuries of Silence). Tihrān: Sukhan. OCLC 46632917. ISBN 964-5983-33-6.
Aryanpur, Manoochehr (1973), A History of Persian Literature, Tehran: Kayhan Press
Chopra, R.M., "Eminent Poetesses of Persian", Iran Society, Kolkata, 2010.
Chopra, R.M., "The Rise Growth And Decline of Indo-Persian Literature", 2012, published by Iran Culture House, New Delhi and Iran Society, Kolkata. Revised edition published in 2013.
Zellem, Edward. „Zarbul Masalha: 151 Afghan Dari Proverbs”. Charleston: CreateSpace,. 2012.
Clawson, P.; Rubin, M. (26. 11. 2005). Eternal Iran. Springer. ISBN 1-4039-6276-6. . Macmillan, 2005. .
Browne, E.G. (1999). Literary History of Persia. Psychology Press. ISBN 0-7007-0406-X. . 1998. .
Browne, Edward G. (2002). Islamic Medicine. Goodword Books Pvt. Limited. ISBN 81-87570-19-9.
Rypka, Jan. (2007-03-23). History of Iranian Literature. Springer. ISBN 978-90-277-0143-5. OCLC 460598. . Reidel Publishing Company, 1968. . .
Schimmel, Annemarie . Schimmel, Annemarie (1992). A Two-colored Brocade: The Imagery of Persian Poetry. UNC Press Books. ISBN 1469616378. . University of North Carolina Press, USA. .
Tikku, G.L. (1971). Persian Poetry in Kashmir. University of California Press. ISBN 0-520-09312-7.
Walker, Benjamin. Persian Pageant: A Cultural History of Iran. Calcutta: Arya Press, 1950.
Zellem, Edward. „Afghan Proverbs Illustrated”. Charleston: CreateSpace,. 2012.
Chopra, R.M., "Great Poets of Classical Persian", 2014, Sparrow Publication, Kolkata, ISBN 978-81-89140-99-1