Карпентаријски залив Карпентаријски залив је велико, плитко море на северу Аустралије. На северу се граничи са Арафурским морем.[1][2] Северна граница се генерално дефинише као линија Слејд Поинт у Квинсленду, на североистоку, до Кејп Арнхема на западу. Уз обалу, залив је широк 590 km, и даље ка југу, 675 km. Дужина север-југ прелази 700 km. Укупна површина је 300.000 km². Просечна дубина је између 55 и 66 m и не прелази 82 метра.[3][4] Износ амплитуде морских доба је у Карпентаријском заливу од два до три метра.[5] Током последњем леденог доба, пре око 18.000 година, Карпентаријски залив био је сув, јер је глобални ниво Светског мора био за 120 m нижи од садашњег. У то време велико и плитко језеро окупирало је средиште басена.[6] У Заливу се налази област потопљеног коралног гребена која је призната тек 2004. године.[7] ИсторијаЈулуна (познат и као Јаларнга, Јаланга, Вонгања, Гангалида, Џокјула) је језик аустралијских Абориџина. Јулуна језички регион укључује границе локалне управе у Округу Клонкари.[8] Кајардилд (такође познат као Кајадилт и Гајадилта) је језик Карпентаријског залива. Језички регион Кајардилд обухвата пејзаж унутар граница локалне управе Савета Морнингтон Шира.[9] Европска истраживањаПрви познати Европљањин који је посетио овај регион је био холандски истраживач Виљем Јансон током 1605. године[10]. Његов земљак Јан Карстенс, током обиласка залива 1623. године, назвао га је у част гувернара Холандске источне Индије - Питера де Карпентера. Абел Тасман је такође истраживао обалу 1644. године. Регион је после детаљнијих истраживања мапиран захваљујући Матју Флиндерсу 1802. и 1803. године. Прва велика експедиција до залива је била Брукова и Вилсова експедиција коју је водио Роберт О’Хара Берк и Вилијам Џон Вилс који је напустио град Мелбурн у августу 1860. године и стигао до реке Биноје у Квинсленду, у фебруару 1861. године[11]. Географија Земља око залива је углавном равна и ниска. На западу је Арнемова земља,[12][13] Топ енд (крајњи север) и острво Грут, највеће острво у заливу. На истоку је полуострво Кејп Јорк и Торесов пролаз који се наставља на Корално море. Подручје на југу познато је под именом Заливска регија. Клима је топла и влажна са изражена два годишња доба. Сушна сезона траје од априла до новембра и одликује се југоисточним до источним ветровима што је узроковано премештањем поља високог ваздушног притиска ка југу. Влажна сезона траје од децембра до марта. Већина годишњих падавина је концентрисана у овом делу године. Залив је склон тропским циклонима између новембра и априла[14]. Дуж највећег дела источне Аустралије пружа се венац Великих разводних планина које доприносе да је приобаље под утицајем велике количине падавина, побрђе умерено влажно, а унутрашњост континента највећим дело семиаридна до аридна. У северозападном делу нема планина те је колчичина падавина много већа, а климатске одлике залива су тропског типа. Карпентаријски залив познат је по метеоролошком феномену „котрљајућих облака“, који се јављају током јутра у септембру и октобру месецу. Корални гребенКарпентаријски залив је познат по томе што се на његовом дну налазе потопљене колоније некадашњих коралних гребена. Истраживања током 2003. и 2005. године утврдила су да је њихова површина била око 300 km2, а да су свој врхунац имали за време касног квартара[15]. Велике рекеНа крајњем северу реке Ропер,[16][17] Вокер и Вилтон уливају се у залив. Реке Кокс, Калвет, Лајхарт, Макартур, затим Флиндерс, Норман и Џилберт уливају се у северозападном делу. Код полуострва Кејп Јорк у залив се уливају реке Смитберн, Мичел, Елис (река), Статен, Мишон, венлок и Арчер. ИндустријаВелике површине морске траве омогућиле су комерцијалне операције шкампа у овом заливу.[18] Цинк, олово и сребро се копају из Рудника цинка у реци Макартур[19][20][21] и извозе преко Залива. Још један рудник цинка, Сенчури цинц, налази се у заливу на квинслендској страни границе. Он своје производе извози преко лучког објекта у Карумби.[22][23][24] Сточарска индустрија је такође веома важан део регионалне привреде у Заливу. Према тадашњем председнику Организације комерцијалних рибара у Заливу Карпентарија, Герију Ворду, број уочених индонежанских пловила који су илегално ловили рибу у водама залива порастао је почетком 2005. године.[25] До 2011. године, број пресретања илегалних рибарских чамаца је значајно опао, а узрок се приписује напорима за спровођење закона и образовним програмима у Индонезији.[26] Главни план лукеКарпентаријска железница је 2012. године предложила велику нову луку западно од Карумбе и железничку везу са северозападном провинцијом минерала. Предност луке у Карумби у поређењу са Таунсвилом била је у томе што је била три или четири дана ближе Азији преко бродских рута.[27] Поред тога, у току је проширење луке Бинг Бонг која опслужује Рудник цинка на реци Макартур, који је награђен наградом Земља Северне територије.[28] ФизиографијаЗалив је један од посебних физиографских секција веће (и околне) провинције басена Карпентарија, која је део већег физичког опсега басена Источне Аустралије. Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
