У насељу Костолац је 2002. живело 6973 пунолетна становника на 3186 домаћинстава (2,92 члана по домаћинству), а просечна старост становништва је била 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6 код жена).
Костолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунскоПодунавље. Милоје Васић је 1906. и 1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте културе из Прахова и Винче.
Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику - Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У начину градње се наслеђују познонеолитске традиције. Под је масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера, вертикалних стубова облепљени блатом. Архитектура је прилагођена конфигурацији терена.
Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је реч о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или се спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем.
Керамичке посуде карактеристичне за костолачку културу су:
Орнаментика је носилац стила, веома је специфична. Новину представља појава нем.Furchenstich технике, формирају се уже или шире траке трзајем шиљастог инструмента, који се употпуњује белом инкрустрацијом (висећи троуглови, цик-цак линије, полумесечасти зарези итд).
.svg)
