Пасау

Пасау
*Passau*
Пасау; Passau
	Пасауа на обали Дунава
	Грб
Административни подаци
Држава	Њемачка
Савезна држава	Баварска
Становништво
Становништво	‍
—	50.717
— густина	729 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	48° 34′ 00″ С; 13° 28′ 00″ И / 48.56667° С; 13.46667° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	294–447 m
Површина	69,6 km2
	Пасау Пасау на карти Немачке
	; 250п
Остали подаци
Градоначелник	Jürgen Dupper (SPD)
Поштански број	94032, 94034, 94036, 94001
Позивни број	0851
Регистарска ознака	PA
Веб-сајт
	www.passau.de

Пасау (нем. Passau) је универзитетски град у Немачкој. Налази се у савезној држави Баварска, на крајњем југоистоку, т. ј. на граници са Аустријом. Код Пасауа се реке Ин и Илц уливају у реку Дунав.

Град има око 50.000 становника. Од тог броја, око 10.000 су студенти. Посједује регионалну шифру (AGS) 9262000.

Географски и демографски подаци

Град се налази на надморској висини од 294–447 метара. Површина општине износи 69,6 km².

Становништво

У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 50.717 становника. Просјечна густина становништва износи 729 становника/km².

Историја

Пасау је био насеље у доба Римског царства под именом Батавис (лат. Batavis), што је значило „за Батаве“. Батави су били древно германско племе помињани у многим хроникама тог времена.

У другој половини 5. века, Свети Северин је овде основао манастир. Ирски монах свети Бонифације је у овом месту 739. основао бискупију која је дуго била највећа у целој Немачкој.

Уговор из Пасауа, склопљен 1552, из времена Карла V и верских ратова противреформације, био је увод у Аугзбуршки мир из 1555.

У доба ренесансе и касније, Пасау је био један од главних центара у Немачкој за израду мачева и оружја. Оружје произведено у Пасауу имало је утиснут лик вука са градског грба, за кога су многи веровали да даје посебну моћ оружју.

Од 1892. до 1894. Адолф Хитлер је живео у граду Пасау са породицом. Током 1920-их одржао је 4 говора у граду.

Међународна сарадња

Мјесто	Држава	Врста сарадње	Од
Кремс	Аустрија	партнерство	1975.
Линц	Аустрија	пријатељство	2008.
Лијучу	Кина	партнерство	2001.
Ефердинг	Аустрија	партнерство	1999.
Монтекио Мађоре	Италија	партнерство	2003.
Веспрем	Мађарска	партнерство	2000.
Хакенсак	САД	партнерство	1952.
Акита	Јапан	партнерство	1984.
Кањ на Мору	Француска	партнерство	1973.
Малага	Шпанија	партнерство	1987.
Чешке Будјејовице	Чешка	партнерство	1993.
Извор^[2]