Логор Собибор
Собибор је током Другог светског рата био један од немачких концентрационих логора смрти који је формиран у склопу Операције Рајнхард. Собибор је такође и име села које се налазило у близини логора, а које се данас налази у Лублинском војводству у Пољској. У њему су вршене масовне егзекуције Јевреја, совјетских ратних заробљеника, Рома и Синта који су ликвидирани у гасним коморама које су пуњене издувним гасовима из бензинског мотора. Један извор наводи да је до 200.000 људи убијено у Собибору.[1] Томас Блат тврди да је У судском поступку у Хагену против бивших нациста из Собибора, професор Волфганг Шефлер, који је служио као експерт, проценио укупну бројку убијених Јевреја на најмање 250.000.[2] ЛогорГасне коморе у Собибору почеле су са радом у мају 1942. године. Јевреји су довожени железничким композицијама у логор где им је речено да се ради о транзитном логору, а затим би били приморани да се свуку и да предају све своје личне ствари. Потом су одвођени у цев која је водила право до гасне коморе где су усмрћивани угљен моноксидом из издувних гасова тенковских мотора. СС-обершарфирер Курт Болендер је током суђења овако описао рад гасне коморе:
Највећи број жртава чинили су Јевреји, углавном из Пољске (највише из Лублина и источне Галиције) (145.000-150.000), из Чешке републике и Словачке (31.000), Немачке и Аустрије (10.000), Француске (4.000) и Холандије (34.313). ПобунаСобибор је био место једне од три успешне побуне јеврејских логораша у немачким концентрационим логорима; друге успешне побуне одиграле су се у Треблинки и Аушвицу којом приликом су побуњеници дигли у ваздух један од крематоријума. Дана 14. октобра 1943. године организована група логораша успела је да тајно ликвидира 11 СС чувара и више Украјинаца. Иако је њихов план био да побију целокупну стражу логора и из њега изађу кроз главну капију, њихова акција је убрзо откривена због чега су били принуђени да крену у масовно бекство под снажном немачком ватром. Око половина од 600 логораша је успела да побегне. Већина њих је у наредних неколико дана ухваћена и стрељана, или је страдала у минским пољима. Око 50 до 70 логораша је дочекало крај рата.[3] Нацисти су затворили и раставили камп, а на његовом месту су посадили шуму како би сакрили било какве трагове његовог постојања. Овај догађај драматизован је 1987. године у ТВ филму „Бекство из Собибора“ који је режирао Џек Голд (Jack Gold), а који је базиран на књизи писца Рихарда Рашкеа (Richard Rashke). О овом догађају снимљен је и награђивани документарни филм чији је аутору Клод Ланцман (Claude Lanzmann) филм назвао „Собибор, 14. октобар 1943. године, 16 часова“ (енглески назив Sobibor, Oct. 14, 1943, 4 p.m.) На месту где се некада налазио концентрациони логор Собибор подигнут је меморијални музеј. Последњи преживели логораш и учесник бекства из логора умро је у јануару 2018. године.[4] Референце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
