Погром у Каунасу

Погром у Каунасу је био масакр над Јеврејима који су живели у Каунасу у Литванији, који се догодио од 25. до 29. јуна 1941 − у првим данима операције Барбароса и нацистичке окупације Литваније. Најозлоглашенији догађај ње одиграо у гаражи Лијетукис, где је неколико десетина јеврејских мушкараца јавно мучено и убијено 27. јуна. Након јуна, систематска убијања су вршена у разним тврђавама Каунаске тврђаве, посебно у Седмој и Деветој тврђави.^[2]

Позадина

Литвански активистички фронт (ЛАФ), национална ослободилачка организација која је деловала унутар совјетске Литваније, преузела је контролу над градом^[3] и већим делом унутрашњости Литваније у вече 23. јуна. СС-бригадефирер Франц Валтер Шталекер је стигао у Каунас у јутро 25. јуна. Посетио је штаб Литванске сигурносне полиције и одржао дугачак антисемитски говор у коме је охрабрио Литванце да реше „јеврејски проблем“.^[4] Према Шталекеровом извештају од 15. октобра, локални Литванци нису били ентузијастични у вези са погромом, па је морао да искористи Алгирдаса Климаитиса и његове људе.^[4] Климаитис је контролисао паравојну јединицу од око 600 људи коју је у Тилзиту организовао СД и која није била потчињена ЛАФу.^[4]

Масакр

Почев од 25. јуна, јединице које су организовали нацисти су нападале јеврејске цивиле у Слободки (Вилијамполе), јеврејском предграђу Каунаса, у коме се налазила светски позната Слабодка јешива. Према рабину Ефраииму Ошрију, Немци су били присутни на мосту ка Слободки, али су Литвански добровољци убијали Јевреје. Рабину Слободке, Раву Залману Осовском, су руке и ноге везане за столицу, „онда је његова глава постављена на отворени том гемаре (том у Талмуду), и одсекли су му главу“, након чега су му убијени супруга и син. Његова глава је постављена на прозор његовог стана уз знак: „Ово ћемо урадити свим Јеврејима“^[5]

До 28. јуна 1941, према Шталекеру, 3.000 људи је убијено у Каунасу, а још 1.200 у другим оближњим местима.^[3] Неки верују да је Шталекер преувеличао своје резултате.^[6]^[7]

Контроверза

Постоји контроверза око тога ко је главни одговоран за започињање масакара, локални Литванци или нацисти.

Литванци цитирају Шталекеров извештај Химлеру од 15. октобра. Шталекер је написао да је успео у прикривању акција Форкомандо јединица (претходница) и да је учинио да изгледа као иницијатива локалног становништва.^[4]

Други извори тврде да су масакри започели и пре него што су Немци стигли.^[8] Они истичу да су се убиства дешавала и по селима а не само у Каунасу.

Види још

Референце

^ The Death Dealer of Kovno - Beachcombing's Bizarre History Blog
^ Arvydas Anušauskas; et al., ур. (2005). Lietuva, 1940–1990 (на језику: литвански). Vilnius: Lietuvos gyventojų genocido ir rezistencijos tyrimo centras. стр. 203. ISBN 978-9986-757-65-8.
^ ^а ^б MacQueen, Michael (1998). „Nazi Policy towards the Jews in the Reichskommissariat Ostland, June–December 1941: From White Terror to Holocaust in Lithuania”. Ур.: Gitelman, Zvi. Bitter Legacy: Confronting the Holocaust in the USSR. Indiana University Press. стр. 97. ISBN 978-0-253-33359-9.
^ ^а ^б ^в ^г Bubnys, Arūnas (2003). „Lietuvių saugumo policija ir holokaustas (1941–1944)”. Genocidas ir rezistencija (на језику: литвански). 13. ISSN 1392-3463. Превод на енглески исечака из Шталекеровог извештаја је доступан овде: „The Einsatzgruppen: Report by Einsatzgruppe A in the Baltic Countries (October 15, 1941)”. Jewish Virtual Library. American-Israeli Cooperative Enterprise. Приступљено 29. 3. 2015.
^ Oshry, Ephraim (1995). Annihilation of Lithuanian Jewry. New York: Judaica Press, Inc. стр. 3. ISBN 978-1-880582-18-3.
^ Budreckis, Algirdas M. (1968). The Lithuanian National Revolt of 1941. Boston: Lithuanian Encyclopedia Press. стр. 62—63. OCLC 47283. „Опет, из неког непознатог разлога, Шталекер преувеличава своје статистике. Извештај Л Шауса Совјетској ванредној државној комисији каже да је у „првом погрому од 25. до 26. јуна, у каунаском предграђу Слободка (Вилијамполе), убијено 600 Јевреја у улицама Арбарски, Паверски, Виљуски и Ирогалски.”
^ Sužiedėlis, Saulius (зима 2001). „The Burden of 1941”. Lituanus. 4 (47). ISSN 0024-5089. Архивирано из оригинала 15. 09. 2012. г. Приступљено 06. 01. 2017. „Са друге стране, упркос бројности таквих инцидената, доступни докази не подржавају слику великих руља сачињених од локалног становништва који су ловили Јевреје на хиљаде чак и пре доласка Немаца, као што су неки тврдили.”
^ Greenbaum, Masha (1995). The Jews of Lithuania: A History of a Remarkable Community 1316–1945. Gefen Publishing House. стр. 307. ISBN 9789652291325.