Маргарет Мид

Маргарет Мид
Маргарет Мид
Лични подаци
Датум рођења	16. децембар 1901.
Место рођења	Филаделфија, Пенсилванија
Датум смрти	15. новембар 1978. (76 год.)
Место смрти	Њујорк, САД
Образовање	Barnard College, Универзитет Коламбија, DePauw University
Научни рад
Поље	културалан антрополог

Маргарет Мид (енгл. Margaret Mead; Филаделфија, 16. децембар 1901 — Њујорк, 15. новембар 1978) америчка је културалана антрополошкиња, која је често била истакнута књижевница и говорниица током 1960-их и 1970-их година у мас-медијима.^[1] Дипломирала је на Барнард колеџу у Њујорку, а магистрирала и докторирала такође на Универзитету Колумбија.^[2] Мид је служила као председник Америчког удружења за унапређење науке 1975. године.^[3]

Истовремено је популаризовала схватања антропологије у модерној америчкој и западној култури, а с друге стране била и угледна, често контроверзна, академска антрополошкиња.^[4] Њени извештаји о ставовима према сексу у традиционалним културама у јужном Пацифику и југоисточној Азији обликовали су сексуалну револуцију 1960-их година.^[5]

Као англиканка, Маргарет Мид је одиграла значајну улогу у изради америчке епископске Књиге заједничке молитве из 1979. године.^[6]

Биографија

Маргарет Мид је рођена у квекерској породици у Филаделфији. Њен отац је био професор из Вартоновој пословној школи, Универзитета у Пенсилванији, а мајка је по професији била социолог и радила је са италијанским имигрантима. Након годину дана студирања на Универзитету у Индијани (1919), пребацила се на Барнард колеџ у Њујорку, где је 1923. године дипломирала. На истом месту је и магистрирала годину дана касније. На њене научне погледе и ставове велики утицај су вршили Рут Бенедикт и Франц Боас. Године 1925. отишла је на теренска истраживања у Полинезију, у Самоу, где је сакупила велику количину материјала о процесу социјализације деце и адолесцената у самоанском друштву.

Након повратка из Полинезије 1926, почела је да ради као кустос у Америчком природњачком музеју, у Њујорку. Године 1929. је одбранила своју докторску тезу на Универзитету Колумбија.^[2]

Три пута се удавала, сваки пут са антропологом.

Истраживачки интереси

Истраживала је односе између различитих старосних група у традиционалним (папуанском, самоанском, и сл.) и модерним друштвима (генерацијски јаз), дечију психологију са становишта тз. етнопсихологије.

У свом делу „Одрастање у Самои“ (1928) је закључила да није било сукоба нити потешкоћа у социјализацији између старијих генерација и адолесцената у традиционалном друштву.

Маргарет Мид је, такође, идентификовала три главне врсте размене знања између одраслих и деце:

Постфигуративно – пренос знања са одраслих на децу;
Кофигуративно – пренос знања деци и одраслима, углавном од стране својих вршњака;
Префигуративно – пренос знања са деце на одрасле.

Цитати

Никада не сумњај да мала група промишљених, посвећених људи може променити свет. У историји је увек било само то довољно.

Референце

^ „Margaret Mead As a Cultural Commentator”. Margaret Mead: Human nature and the power of culture. Library of Congress. 30. 11. 2001. Приступљено 8. 3. 2008.
^ ^а ^б „The Institute for Intercultural Studies: Biography: Margaret Mead”. www.interculturalstudies.org. Приступљено 2021-01-29.
^ „AAAS Presidents”. aaas.org. American Association for the Advancement of Science. Приступљено 13. 10. 2018.
^ Horgan, John. „Margaret Mead's bashers owe her an apology”. Scientific America.
^ Popova, Marie. „Legendary Anthropologist Magaret Mead on the Fluidity of Human Sexuality in 1933”. brainpickings.
^ „Margaret Mead | Biography, Contributions, Theory, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-29.

Литература

Acciaioli, Gregory (1983). „Fact and Context in Etnography: The Samoa Controversy (special edition)”. Canberra Anthropology. 6 (1): 1—97. ISSN 0314-9099.
Appell, George (1984). „Freeman's Refutation of Mead's Coming of Age in Samoa: The Implications for Anthropological Inquiry”. Eastern Anthropology. 37: 183—214.
Bateson, Mary Catherine (1984). With a Daughter's Eye: A Memoir of Margaret Mead and Gregory Bateson. New York: William Morrow. ISBN 0-688-03962-6. ..
Brady, Ivan. (1991). „The Samoa Reader: Last Word or Lost Horizon?” (PDF). Current Anthropology. 32 (4): 263—282. JSTOR 2743829. doi:10.1086/203989. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2013. г. Приступљено 21. 02. 2021.
Caffey, Margaret M., and Patricia A. Francis, eds. (2006). To Cherish the Life of the World: Selected Letters of Margaret Mead. New York: Basic Books.
Caton, Hiram, ed (1990). The Samoa Reader: Anthropologists Take Stock. University Press of America. ISBN 0-8191-7720-2. .
Feinberg, Richard (1988). „Margaret Mead and Samoa: Coming of Age in Fact and Fiction”. American Anthropologist. 90: 656—663. doi:10.1525/aa.1988.90.3.02a00080.
Foerstel, Leonora, and Angela Gilliam, eds (1992). Confronting the Margaret Mead Legacy: Scholarship, Empire and the South Pacific. Philadelphia: Temple University Press. .
Freeman, Derek (1983). Margaret Mead and Samoa. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-674-54830-2. .
Freeman, Derek (1999). The Fateful Hoaxing of Margaret Mead: A Historical Analysis of Her Samoan Research. ISBN 0-8133-3693-7. [1], Boulder, CO: Westview Press.
Goldfrank, Esther Schiff (1983). „Another View. Margaret and Me”. Ethnohistory. 30 (1): 1—14. JSTOR 481499. doi:10.2307/481499.
Holmes, Lowell D (1987). Quest for the Real Samoa: the Mead/Freeman Controversy and Beyond. South Hadley, MA: Bergin and Garvey. .
Howard, Jane (1984). Margaret Mead: A Life. New York: Simon and Schuster. .
Keeley, Lawrence (1996). War Before Civilization: the Myth of the Peaceful Savage. ISBN 0-19-511912-6. (Oxford University Press).
Lapsley, Hilary (1999). Margaret Mead and Ruth Benedict: The Kinship of Women. University of Massachusetts Press. ISBN 1-55849-181-3
Leacock, Eleanor (1988). „Anthropologists in Search of a Culture: Margaret Mead, Derek Freeman and All the Rest of Us”. Central Issues in Anthropology. 8 (1): 3—20. doi:10.1525/cia.1988.8.1.3.
Levy, Robert (1984). „Mead, Freeman, and Samoa: The Problem of Seeing Things as They Are”. Ethos. 12: 85—92. doi:10.1525/eth.1984.12.1.02a00060.
Lutkehaus, Nancy C (2008). Margaret Mead: The Making of an American Icon. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00941-4. ..
Mageo, Jeannette (1988). „Malosi: A Psychological Exploration of Mead's and Freeman's Work and of Samoan Aggression”. Pacific Studies. 11 (2): 25—65.
Mandler, Peter (2013). Return from the Natives: How Margaret Mead Won the Second World War and Lost the Cold War. New Haven, CT: Yale University Press. .
Marshall, Mac. (1993). „The Wizard from Oz Meets the Wicked Witch of the East: Freeman, Mead, and Ethnographic Authority”. American Ethnologist. 20 (3): 604—617. doi:10.1525/ae.1993.20.3.02a00080.

Mead, Margaret (1972). Blackberry Winter: My Earlier Years. New York: William Morrow. ISBN 0-688-00051-7.
Mead, Margaret. 1977. The Future as Frame for the Present Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. јануар 2017). Audio recording of a lecture delivered July 11, 1977.
Metraux, Rhoda (1980). „Margaret Mead. A Biographical Sketch”. American Anthropologist. 82 (2): 262—269. JSTOR 675870. doi:10.1525/aa.1980.82.2.02a00010.
Nardi, Bonnie; Mead, Margaret; Freeman, Derek (1984). „The Height of Her Powers: Margaret Mead's Samoa”. Feminist Studies. 10 (2): 323—337. JSTOR 3177870. doi:10.2307/3177870.
Moore, Jerry D. (2004). Visions of Culture: An Introduction to Anthropological Theories and Theorists. Rowman Altamira. стр. 105. ISBN 0-7591-0411-5.
Josephy Smith (1987). „Derek Freeman in Samoa: The Making and Unmaking of a Biobehavioral Myth”. American Anthropologist. 88: 157—162. doi:10.1525/aa.1986.88.1.02a00160.
Paxman, David B. (1988). „Freeman, Mead, and the Eighteenth-Century Controversy over Polynesian Society”. Pacific Studies. 11 (3): 1—19.
Pinker, Steven A (1997). How the Mind Works. ISBN 978-0-393-04535-2. ..
Sandall, Roger (2001). The Culture Cult: Designer Tribalism and Other Essays. ISBN 0-8133-3863-8.
Scheper-Hughes, Nancy (1984). „The Margaret Mead Controversy: Culture, Biology, and Anthropological Inquiry”. Human Organization. 43 (1): 85—93. Архивирано из оригинала 28. 01. 2013. г. Приступљено 21. 02. 2021.
Shankman, Paul (1996). „The History of Samoan Sexual Conduct and the Mead-Freeman Controversy”. American Anthropologist. 98 (3): 555—567. doi:10.1525/aa.1996.98.3.02a00090.
Shankman, Paul (2009). The Trashing of Margaret Mead: Anatomy of an Anthropological Controversy. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0-299-23454-6.
Shore, Brad (1982). Sala'ilua: A Samoan Mystery. New York: Columbia University Press. .
Stassinos, Elizabeth (1998). „Response to Visweswaren, 'Race and the culture of anthropology'”. American Anthropologist. 100 (4): 981—983. doi:10.1525/aa.1998.100.4.981.
Stassinos, Elizabeth (2009). „An Early Case of Personality: Ruth Benedict's Autobiographical Fragment and the Case of the Biblical "Boaz"”. Histories of Anthropology Annual. 5: 28—51. ISSN 1557-637X. doi:10.1353/haa.0.0063.
Virginia, Mary E. (2003). Benedict, Ruth (1887–1948). DISCovering U.S. History online edition, Detroit: Gale.
Young, R.E.; S. Juan. (1985). „Freeman's Margaret Mead Myth: The Ideological Virginity of Anthropologists”. Australian and New Zealand Journal of Sociology. 21 (1): 64—81. doi:10.1177/144078338502100104.