Самоа (енгл.Samoa, сам. Sāmoa), или званично Независна Држава Самоа (енгл.Independent State of Samoa, сам. Malo Saʻoloto Tutoʻatasi o Sāmoa), позната и као Западна Самоа, је острвска држава у јужном Пацифику, у Полинезији, Океанија.[4] Ова држава обухвата већи, западни, део архипелага Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне (Америчка Самоа − америчка територија).
Пре стицања независности била је УНпротекторат, новозеландска административна прекоморска територија и немачка колонија. Налази се 2900 км североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 км², а главни град је Апија са 40.000 становника.[5] Главни извозни производи Самое су риба и копра.
Самоа је била насељена већ 1000 година п. н. е. Острва су открили Холанђани у првој половини 18. века, а потом су их истраживале француске поморске експедиције.
Уговором из Берлина 1899. Немачка и САД поделиле су архипелаг Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, данашња Америчка Самоа, а Немачка већи, западни део - тзв. Немачка Самоа. На почетку Првог светског ратаНови Зеланд је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.[10] Она је 1959. године стекла самоуправу, а независност 1962. године[5], а за дан независности изабран је 1. јун.[11][12]
Друштвене одлике
Према процени из 2004. године, Самоа има 181.000 становника, од којих 22% насељава урбано, а 78% рурално подручје. Већи градови су Апија, Сиуму, Фалеалуло, Фагамало. Већину становништва чине Самоанци (Полинежани) са 92,6%, док остатак чине Евронежани, са 7,4%. Главна религија Самое је хришћанство, и то махом протестантизам, са 97%. Нешто мало, око 2% чине бахаји, док остали верници чине 1% популације. Самоа је по површини 167, а по броју становника 175. од 195 држава света.
Два главна острва Самое: Саваји (северно) и Уполу (јужно)
Самоа заузима западни део истоименог архипелага, а састоји се од 9 острва, од којих су највећа Саваји и Уполу. Главни град Самое, Апија, смештен је на острву Уполу. Острво Саваји налази се у северозападном, а Уполу у југоисточном делу државе. Ова два острва одвојена су пролазом Аполима. Површина државе износи 2.842 km².
Клима је топла тропска с малим температурним колебањима током године и великим количинама падавина.[13] Температуре се крећу од 23 °C до 30 °C. Бујне тропске шуме покривају половину територије. Вегетација је тропска (јединствена за ова острва).[5]
Watson, R M, (1918). History of Samoa. Wellington.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Meleisea, Malama. The Making of Modern Samoa: Traditional Authority and Colonial Administration in the Modern History of Western Samoa. (Suva, 1987) Institute of Pacific Studies, University of the South Pacific.
Schnee, Dr. Heinrich (former Deputy Governor of German Samoa and last Governor of German East Africa). 1926. German Colonization, Past and Future: The Truth about the German Colonies. London: George Allen & Unwin.
Eustis, Nelson. (1980) [1979]. Aggie Grey of Samoa. Adelaide, South Australia: Hobby Investments. ISBN0-9595609-0-4.
Stevenson, Robert Louis. A Footnote to History: Eight Years of Trouble in Samoa. BiblioBazaar. ISBN978-1-4264-0754-3.
Mead, Margaret. (1928), Coming of Age in Samoa: A Study of Adolescence and Sex in Primitive Societies.
Freeman, Derek. (1983), Margaret Mead in Samoa: the Making and Unmaking of an Anthropological Myth.
Urmenyhazi Attila. 2013 Samoan & Marquesan Life in Oceania: a probing travelogue. ISBN9780646909127.. – National Library of Australia, Bib ID: 6377055.
Mallon, Sean (јануар 2002). Samoan Art and Artists. O Measina a Samoa. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN0-8248-2675-2.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Gill, B.J. (1993). „The land reptiles of Western Samoa”. Journal of the Royal Society of New Zealand. 23 (2): 79—89. doi:10.1080/03036758.1993.10721219.
.svg)
_-_WSM_-_UNOCHA.svg)
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
