Социјализација

Социјализација је сложен и слојевит процес који плански и систематски спроводе породица, школа и друштвена заједница како би се социјално незрела деца постепено оспособила за живот у социјалној заједници. Основни циљ процеса социјализације је да нови чланови друштва путем учења и у интеракцији са родитељима, наставницима и личностима из културног и јавног живота, науче онај тип понашања и међуљудских односа, који су карактеристични за дату културу, уз широку могућност адаптације на нове животне услове.^[1]^‍:5^[2] Према савременим схватањима, процес социјализације укључује и процес индивидуализације под којим се подразумева способност појединца да превазилази постојећу социјалну датост и да се мења у складу са сопственим потребама. Најважнији фактори социјализације су: улица, породица, школа, као и шира социјална заједница са својим формалним и неформалним институцијама.

Социјализација је снажно повезана са развојном психологијом.^[3] Људима су потребна друштвена искуства да би научили своју културу и преживели. Humans need social experiences to learn their culture and to survive.^[4] Социјализација у суштини представља цео процес учења током животног тока и има централни утицај на понашање, уверења и поступке одраслих као и деце.^[5]^[6] Социјализација може довести до пожељних исхода — који се понекад називају „моралним“ — у односу на друштво у којем се дешава. Индивидуални ставови су под утицајем консензуса друштва и обично теже ономе што то друштво сматра прихватљивим или „нормалним“. Социјализација пружа само делимично објашњење за људска веровања и понашања, тврдећи да агенти нису празне плоче унапред одређене њиховом околином;^[7] научна истраживања пружају доказе да су људи обликовани друштвеним утицајима и генима.^[8]^[9]^[10]^[11]

Генетске студије су показале да околина особе у интеракцији са њеним генотипом утиче на исход понашања.^[12]

Историја

Представе о друштву и природном стању постоје вековима.^[1]^‍:20 У својим најранијим употребама, социјализација је била једноставно чин дружења или друга реч за социјализам.^[13]^[14]^[15]^[16] Социјализација као концепт настао је паралелно са социологијом, јер је социологија дефинисана као третман „специфично друштвеног, процеса и облика социјализације, као таквог, у супротности са интересима и садржајима који долазе до изражаја при социјализацији“.^[17] Конкретно, социјализација се састојала од формирања и развоја друштвених група, али и развоја друштвеног стања духа код појединаца који се удружују. Социјализација је стога и узрок и последица удруживања.^[18] Термин је био релативно необичан пре 1940. године, али је постао популаран после Другог светског рата, појављујући се у речницима и научним радовима као што је теорија Талкота Парсонса.^[19]

Агенси или покретачи социјализације

Агенси социјализације су друштвени чиниоци који покрећу и спроводе социјализацију. Најважнији агенси социјализације јесу породица, школа, вршњаци, друштвене организације, медији.

Породица

Породица је најважнија за социјализацију. Од односа родитеља према деци, нарочито у раном детињству, веома зависе особине личности. За децу и адолесценте^[20] важно је да осећају сигурност, родитељску љубав и бригу. Будући да се деца идентификују са родитељима, посредством породице се генерацијски преносе норме понашања важне за одржавање друштва. Породица има вишеструку функцију: она задовољава разне психичке потребе, има економску, биолошку и васпитачку улогу.

Школа

Школа је главни друштвени фактор у образовању и биолошки ванпородичном васпитању. Она има доминантну улогу у развоју различитих облика понашања, ставова и вредности. Колико ће школа ефикасно социјализовати ученике зависи од образовних и васпитних циљева, начина на који се остварују, стручности и личности наставника, односа родитеља према школи.

Организације

У сваком друштву постоје организације чија је сврха да остварују одређене циљеве и шире свесна схватања и ставове. Ту спадају, на пример, политичке странке, црквене организације, хуманитарна удружења, невладине организације...

Средства масовне комуникације

Разна средства масовне комуникације која омогућују да поруке брзо стигну до великог броја људи, којима смо свакодневно изложени (штампа, радио, ТВ, интернет), веома утичу на мишљење, ставове и понашање људи.

Агенси социјализације су најважнији чиниоци који непосредно утичу на социјализацију јединке у процесу раста и развоја. У главне агенсе социјализације убрајају се: улица, породица, вртић, школа, група вршњака, црква, друштвене организације и средства масовне комуникације. Они не стварају системе вредности, узоре и норме, већ их само посредују, преносе на јединку која се социјализује.^[21]

Прекомерна социјализација

Проблем поретка или Хобсов проблем доводи у питање постојање друштвених поредака и пита да ли је могуће супротставити им се. Емил Диркем је посматрао друштво као спољну силу која контролише појединце кроз наметање санкција и кодекса закона. Међутим, ограничења и санкције такође настају интерно као осећај кривице или анксиозности. Ако је конформизам као израз потребе за припадањем, процес социјализације није нужно универзалан. Понашање можда уопште није под утицајем друштва, већ уместо тога, биће одређено биолошки.^[22] Наукама о понашању током друге половине двадесетог века доминирала су два супротстављена модела људског политичког понашања, хомо економикус и културна хегемонија, који се заједнички називају стандардним моделом друштвених наука. Као одговор, поља социобиологије и еволуционе психологије развила су појмове као што су хијерархије доминације, селекција културних група и теорија двојног наслеђивања. Понашање је резултат сложене интеракције између природе и неге, или гена и културе.^[23] Фокус на урођено понашање на штету учења назива се подсоцијализација, док се приписивање понашања учењу када је оно резултат еволуције назива пресоцијализацијом.^[24]

Референце

^ ^а ^б Clausen, John A. (ed.) (1968) Socialisation and Society, Boston: Little Brown and Company
^ Macionis, John J. (2013). Sociology (15th изд.). Boston: Pearson. стр. 126. ISBN 978-0133753271.
^ Billingham, M. (јун 2007). Moonie, Neil; Stretch, ур. BTEC National Health and Social Care. Oxford: Pearson Publ Oxford Heinemann. стр. 336. Непознати параметар |Sociological Perspectivesisbn= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |editor2-first2= игнорисан (помоћ)
^ Macionis, John J., and Linda M. Gerber. Sociology. Toronto: Pearson Canada, 2011. Print.
^ MLA Style: "socialization." Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Student and Home Edition. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2010.
^ Cromdal, Jakob (2006). „Socialization”. Ур.: K. Brown. Encyclopedia of language and linguistics. North-Holland: Elsevier. стр. 462—66. ISBN 978-0080448541. doi:10.1016/B0-08-044854-2/00353-9.
^ Pinker, Steven. The Blank Slate. New York: Penguin Books, 2002.
^ Dusheck, Jennie, "The Interpretation of Genes". Natural History, October 2002.
^ Carlson, N.R.; et al. (2005) Psychology: the science of behavior. Pearson (3rd Canadian edition). ISBN 0-205-45769-X.
^ Ridley, M. (2003) Nature Via Nurture: Genes, Experience, and What Makes us Human. HarperCollins. ISBN 0-00-200663-4.
^ Westen, D. (2002) Psychology: Brain, Behavior & Culture. Wiley & Sons. ISBN 0-471-38754-1.
^ Kenneth Kendler; Baker, J.H. (2007). „Genetic influences on measures of the environment: a systematic review”. Psychological Medicine. 37 (5): 615—26. PMID 17176502. S2CID 43598144. doi:10.1017/S0033291706009524 (неактивно 5. 12. 2024).
^ „Fourier and his partisans”. The London Phalanx (на језику: енглески). 6. 9. 1841. стр. 505. hdl:2027/pst.000055430180.
^ The Gentleman's Magazine (на језику: енглески). F. Jefferies. 1851. стр. 465. Приступљено 2. 4. 2017.
^ „socialization, n.”. OED Online. Oxford University Press. март 2017. Приступљено 2. 4. 2017.
^ St. Martin, Jenna (мај 2007). "Socialization": The Politics and History of a Psychological Concept, 1900-1970 (Master's Thesis) (на језику: енглески). Wesleyan University. Приступљено 2. 4. 2017.
^ Simmel, Georg (1. 1. 1895). „The Problem of Sociology”. The Annals of the American Academy of Political and Social Science. 6 (3): 52—63. JSTOR 1009553. S2CID 143284719. doi:10.1177/000271629500600304.
^ Giddings, Franklin Henry (1897). The theory of socialization. A syllabus of sociological principles. New York: The Macmillan company. стр. 1—2. Приступљено 2. 4. 2017.
^ Morawski, Jill G.; St. Martin, Jenna (2011). „The evolving vocabulary of the social sciences: The case of "socialization".”. History of Psychology. 14 (1): 2. PMID 21688750. doi:10.1037/a0021984. Архивирано из оригинала 22. 09. 2017. г. Приступљено 08. 04. 2023.
^ „Pedagogija : udžbenik za nastavnike”. Data STATUS. Архивирано из оригинала 28. 09. 2019. г. Приступљено 2019-09-28.
^ „Socijalizacija i orijentacija | Dr Mile Vasić” (на језику: енглески). 2. 4. 2008. Приступљено 2019-09-28.
^ Wrong, Dennis H. (1. 1. 1961). „The Oversocialized Conception of Man in Modern Sociology”. American Sociological Review. 26 (2): 183—93. JSTOR 2089854. S2CID 3250854. doi:10.2307/2089854.
^ Gintis, Herbert; van Schaik, Carel; Boehm, Christopher (јун 2015). „Zoon Politikon: The Evolutionary Origins of Human Political Systems” (PDF). Current Anthropology. 56 (3): 327—53. S2CID 224789903. doi:10.1086/681217. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г.
^ Searle, Jason (1. 1. 2015). „Traditional Economics and the Fiduciary Illusion: A Socio- Legal Understanding of Corporate Governance”. Brigham Young University Prelaw Review (на језику: енглески). 29 (1). Приступљено 2. 4. 2017.

Литература

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Биљана Милојевић Апостоловић, Психологија, Нови Логос, Београд, 2012.
Bayley, Robert; Schecter, Sandra R. (2003). Multilingual Matters, ISBN 1853596353
Bogard, Kimber (2008). „Citizenship attitudes and allegiances in diverse youth”. Cultural Diversity and Ethnic Minority Psychology. 14 (4): 286—96. PMID 18954164. doi:10.1037/1099-9809.14.4.286.
Duff, Patricia A.; Hornberger, Nancy H. Language Socialization: Encyclopedia of Language and Education. 2010. . Volume 8. Springer, ISBN 9048194660
Kramsch, Claire (2003). Language Acquisition and Language Socialization: Ecological Perspectives – Advances in Applied Linguistics. Continuum International Publishing Group. . ISBN 0826453724
McQuail, Dennis (2005). McQuail's Mass Communication Theory. . Fifth Edition, London: Sage.
Mehan, Hugh (1991). Sociological Foundations Supporting the Study of Cultural Diversity. National Center for Research on Cultural Diversity and Second Language Learning.
White, Graham (1977). Socialisation. London: Longman. ISBN 978-0-582-48532-7.
Crain, William C. (1985). Theories of Development (2Rev изд.). Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-913617-7.
Kohlberg, Lawrence (1971). „From 'is' to 'ought': How to commit the naturalistic fallacy and get away with it in the study of moral development”. Ур.: Theodore Mischel. Cognitive development and epistemology. New York: Academic Press. стр. 151–284. ISBN 978-0-12-498640-4.
Kohlberg, Lawrence (1973). „The Claim to Moral Adequacy of a Highest Stage of Moral Judgment”. Journal of Philosophy. 70 (18): 630—646. JSTOR 2025030. doi:10.2307/2025030.
Kohlberg, Lawrence (1981). Essays on Moral Development, Vol. I: The Philosophy of Moral Development. San Francisco, CA: Harper & Row. ISBN 978-0-06-064760-5.
Kohlberg, Lawrence; Charles Levine; Alexandra Hewer (1983). Moral stages : a current formulation and a response to critics. Basel, NY: Karger. ISBN 978-3-8055-3716-2.
Gerhard Lenski. 1982. Human societies: An introduction to macrosociology, McGraw Hill Company.
Nash, Kate. 2010. Contemporary Political Sociology: Globalization, Politics, and Power. Wiley-Blackwell Publishers.
Samuel William Bloom (2002). The Word as Scalpel: A History of Medical Sociology. . Oxford University Press
Raymond Boudon (1989). A Critical Dictionary of Sociology. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-06728-5.
Craig Calhoun, ed. (2007). Sociology in America. The ASA Centennial History. Chicago: University of Chicago Press.
Deegan, Mary Jo, ed. Women in Sociology: A Bio-Bibliographical Sourcebook, New York: Greenwood Press, 1991.
A. H. Halsey,. A History of Sociology in Britain: Science, Literature, and Society. Oxford University Press. 2004
Barbara Laslett (editor), Barrie Thorne (editor),. Feminist Sociology: Life Histories of a Movement. Rutgers University Press. 1997
Levine, Donald N. (1995). Visions of the Sociological Tradition. University Of Chicago Press. ISBN 978-0-226-47547-9.
Moebius, Stephan (2021). Sociology in Germany. A History. Palgrave MacMillan. ISBN 978-3-030-71866-4. . 2021 (open access), .
T.N. Madan (1994). Pathways : approaches to the study of society in India. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-563650-5.
Sorokin, Pitirim (1928). Contemporary Sociological Theories. . online free guide to major scholars
Guglielmo Rinzivillo (2019). A Modern History of Sociology in Italy and the Various Patterns of its Epistemological Development. . New York, Nova Science Publishers
Sorokin, Pitirim and Carle C Zimmerman (1927). Principles of Rural-Urban Sociology. Ginn And Company. . (3 vol 1927) online free
Steinmetz, George (2009). „Neo-Bourdieusian Theory and the Question of Scientific Autonomy: German Sociologists and Empire, 1890s-1940s”. Political Power and Social Theory. 20: 71—131. ISBN 978-1-84950-667-0. doi:10.1108/S0198-8719(2009)0000020009. .
Wiggershaus, Rolf (1994). The Frankfurt School : its history, theories and political significance. Polity Press. ISBN 978-0-7456-0534-0.
Kon, Igor, ур. (1989). A History of Classical Sociology (DOC, DjVu, etc.). Translated by H. Campbell Creighton, M.A. (Oxon), translator. Moscow: Progress Publishers. ISBN 978-5-01-001102-4.
Sulkunen, Pekka (2014-09-02). „The proto-sociology of Mandeville and Hume”. Distinktion: Journal of Social Theory (на језику: енглески). 15 (3): 361—365. ISSN 1600-910X. S2CID 144222817. doi:10.1080/1600910X.2014.897639.
Pišev, Marko. „Anthropological Aspects of Ibn Khaldun's Muqaddimah : A Critical Examination | Bérose” (на језику: енглески).
„Social Thought from Lore to Science . Harry Elmer Barnes, Howard Becker”. Isis (на језику: енглески). 31 (2): 485—486. 1940. ISSN 0021-1753. doi:10.1086/347629.
Crain, William C. (1985). Theories of Development (2Rev изд.). Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-913617-7.
Kohlberg, Lawrence; Charles Levine; Alexandra Hewer (1983). Moral stages : a current formulation and a response to critics. Basel, NY: Karger. ISBN 978-3-8055-3716-2.
Levine, Charles; Kohlberg, Lawrence; Hewer, Alexandra (1985). „The Current Formulation of Kohlberg's Theory and a Response to Critics”. Human Development. 28 (2): 94—100. doi:10.1159/000272945.
Kohlberg, Lawrence; Hersh, Richard H. (1977). „Moral development: A review of the theory”. Theory into Practice. 16 (2): 53—59. doi:10.1080/00405847709542675.
Kohlberg, Lawrence (1973). „The Claim to Moral Adequacy of a Highest Stage of Moral Judgment”. Journal of Philosophy. 70 (18): 630—646. JSTOR 2025030. doi:10.2307/2025030.
Piaget, Jean (1932). The Moral Judgment of the Child. London: Kegan Paul, Trench, Trubner and Co. ISBN 978-0-02-925240-6.
Kohlberg, Lawrence (1958). The Development of Modes of Thinking and Choices in Years 10 to 16 (Ph.D. dissertation). University of Chicago.
Kohlberg, Lawrence (1981). Essays on Moral Development, Vol. I: The Philosophy of Moral Development. San Francisco, CA: Harper & Row. ISBN 978-0-06-064760-5.
Kohlberg, Lawrence (1971). From Is to Ought: How to Commit the Naturalistic Fallacy and Get Away with It in the Study of Moral Development. New York: Academic Press.
Kohlberg, Lawrence (1976). „Moral stages and moralization: The cognitive-developmental approach”. Ур.: Lickona, T. Moral Development and Behavior: Theory, Research and Social Issues. Holt, NY: Rinehart and Winston.
Colby, Anne; Kohlberg, L. (1987). The Measurement of Moral Judgment Vol. 2: Standard Issue Scoring Manual. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24447-3.
Gilligan, Carol (1982). „In a Different Voice: Women's Conceptions of Self and Morality”. Harvard Educational Review. 47 (4).
Haidt, J (2001). „The emotional dog and its rational tail: A social intuitionist approach to moral judgment”. Psychological Review. 108 (4): 814—834. CiteSeerX 10.1.1.620.5536 . PMID 11699120. doi:10.1037/0033-295x.108.4.814.
Haggbloom, S.J.; et al. (2002). „The 100 Most Eminent Psychologists of the 20th Century”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—15. CiteSeerX 10.1.1.586.1913 . S2CID 145668721. doi:10.1037/1089-2680.6.2.139.
Section on Kohlberg's stages from "Theories of Development" by W.C. Crain (1985) Архивирано 2011-10-04 на сајту Wayback Machine