Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски”
Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“ (скраћено: НУБ „Св. Климент Охридски“ или НУБСК) је национална библиотека Северне Македоније и универзитетска библиотека универзитета „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу. Поред тога, од 1960. године то је главни извор информација у истраживачким делатностима и једна од водећих институција у дигитализацији књижевног блага Македоније.[1]. Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“ у свом фонду чува више од 3 милиона публикација.[2] Библиотека носи име великог словенског просветитеља Климента Охридског (840-916). Делатности Националне и универзитетске библиотеке „Св. Климент Охридски“ су:
Историја![]() Библиотека је основана 23. новембра 1944. године, одлуком АСНОМ-а[4], као "Народна библиотека" и смештена је у просторије Централне библиотеке Филозофског факултета у Скопљу, која је основана 1920. године као прва универзитетска библиотека у Македонији. Почетни, наслеђени фонд обухватао је око 150.000 библиотечких јединица, 50 читаоничких места и дванаест запослених.[5] Године1945. донета је одлука о достављању обавезног примерка македонских издавача и библиотека је постала национална депозитна библиотека тадашње Народне Републике Македоније. Поред основне, националне функције библиотека је дефинисана и као као општонаучна и универзитска библиотека Универзитета "Кирил и Методије" из Скопља, што је био званично уређено Законом о библиотечкој делатности Републике Македоније 1960. године. Током неколико наредних година књижни фонд се значајно повећао и јавила се потреба за основањем нових служби, па је 1952. године цела зграда дотогашњег Филозофског факултета стављена на располагање Народној библиотеци. Још1949. године основано је библиографско одељење, проширењем простора библиотека је добила књиговрзницу за заштиту фонда (1953) и матичну службу (1954). Године 1958. добила је име „Народна и универзитетска библиотека“[2], а републичким Законом о библиотекама од 1960. године и функцију централне и матичне библиотеке на Социјалистичке републике Македоније. У земјотресу 1963. године зграда Народне и универзитетске библиотеке била је потпуно срушена, а тешко је настрадао и тадашњи библиотечки фонд од 500.000 публикација, који је по спашавању привремено пресељен у Даут-пашин амам. Од 1964. године фонд је био смештен у наменски изграђен монтажни објекат, у ком се налазио до пресељења у нову зграду која је свечано отворена 27. децембра 1971. године.[4][6] У наредном периоду основани су посебни фондови (збирке) као лабораторија за микрофилмовање (1966) и лабораторија за конзервацију и реставрацију (1970). Године 1966. формирана је и посебна служба за библиографску информациону делатност, која је 1976. прерасла у Реферални центар, када су отпочеле и првите активности за увођење автоматизације у библиотечко пословање. Збирке![]() ![]() У оквиру фонда Националне и универзитетске библиотеке „Св. Климент Охридски“ издвојено је неколико посебних збирки, подељених по темама:[7]
Службе![]() ![]() ![]() У оквиру библиотеке ради велики број служби, а свака је задужена за одређени аспект пословања институције:[8]
Нови универзитет Свети КлиментНови универзитет Свети Климент (мак. Младиот Светиклиментов универзитет) је иницијатива коју је покренула библиотека са циљем да сачува дух просветитељског деловања Светог Климента Охридског у 9. и 10. век. У склопу пројекта одржане су радионице за ручно прављење хартије и примену ручно прављење хартије у штампарству, конзерваторске и сликарске радионице и радионица упознавања са основним елементима глагољице.[9] Издања
Друге установе у склопу библиотеке
ПризнањаНационална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“ добила је бројне награде и признања за научни, културни и укупни допринос општем развоју Македоније.[2] Најзначајније су:
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia