Нектарије I Јерусалимски
Нектаријe I Јерусалимски (грч. Νεκταριος Ιεροσολυμων; 1602-1676) - јерусалимски патријарх у периоду од 1661-1669[1], који је у овом својству учествовао у истрази сукоба између цара Алексеја Михаиловича и патријарха Никона[2]. За разлику од других источних патријараха, који су деловали да би угодили краљу, Нектарије је настојао да стоји на основама правде и непристрасности, али је, као човек се мало енергије и болестан, слабо и споро бранио своје мишљење у одбрани патријарха Никона. Нектарије је одбијао више пута позиве руске владе да лично дође у Москву и обраћао им се само писмима. У својим порукама, Нектарије је отворено осудио ласкавце који су оклеветали Никона пред царем, и саветовао овог последњег да се помири са својим бившим пријатељем[3]. Нектаријева заслуга је што је отворио очи московској влади на личност Пајсија Лигарида. Никтарије се никада није понизио да моли за милостињу и одлучно је одбио да игра улогу заступника Русије у Палестини. Аутор је полемичког дела против Латина „Περι της αρχης του παπα” („О примату папе”), у коме је сабрао све што су говорили писци источне цркве у побијању овог првенства. Објавио га је 1682. године у Јашију његов наследник Доситеј. Захваљујући Нектаријевим напорима, 1662. године у Холандији је објављено „Православно исповедање вере” на грчком, које је саставио Петар Могила, а одобрили су источни патријарси 1643. године[4]. Референце
|
||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
