Поликарп Јерусалимски

Патријарх Поликарп ( грч. Πατριαρχης Πολυκαρπος ; у. 15. јануар 1827 , Цариград ) - епископ Јерусалимске православне цркве, патријарх јерусалимски и целе Палестине^[1].

Пре него што је постао патријарх, био је митрополит Витлејемски^[2].

22. новембра 1808. године након смрти патријарха Антима, у Цариграду, уз учешће Светог Синода Цариградске патријаршије и представника Јерусалимске Цркве, извршен је избор Поликарпа на патријаршијски трон^[3].

Током читавог периода своје патријаршије Поликарп је живео у Цариграду и одавде управљао повереном му Црквом.

Обимна градња почетком 19. века, нарочито обнова спаљене цркве Гроба Господњег 1809/1810, прекиди у токовима прихода од имовине Патријаршије у дунавским кнежевинама, несређено финансијско управљање, и што је најважније – османски прогон православних након покретања грчког устанка 1821. године довео је до тешког стања Патријаршије, неспособне да отплати огромне дугове^[4].

Преминуо је 15. јануара 1827. године у Цариграду. После његове смрти, због огромног дуга од 18 милиона пијастра, међу највишим грчким свештенством није било вољних да заузму јерусалимски престо; На ово је пристао игуман метохије братства Господњег гроба у Неохорији Атанасије.

1. ^ „Apostolic Succession”. Jerusalem Patriarchate News Gate (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 05. 2022. г. Приступљено 2024-02-10. 
2. ^ „Краткие сведения о жизни и деятельности Иерусалимских Патриархов в XIX веке / Поместные Церкви // проект портала Православие.Ru”. www.pravoslavie.ru. Приступљено 2024-02-10. 
3. ^ „Religious leaders”. www.rulers.org. Приступљено 2024-02-10. 
4. ^ „АФАНАСИЙ V”. www.pravenc.ru. Приступљено 2024-02-10.