Херцигоња је студирао композицију на Музичкој академији у Загребу. Херцигоња је био истакнути просветни радник у Одељењу за народну просвету (Просветном повереништву) ЗАВНОХ-а[2] Од 1950. до 1975. радио је као професор историје музике и музикологије на Музичкој академији у Београду. Аутор је више од 300 музичких дела различитих жанрова - од монументалних музичко-сценских дела (сценски ораторијум „Горски вијенац“, музичко-сценска визија „Планетаријом“, опера-балет „Ставте памет на комедију“, ораторијум „Јама“, „Слуга Јернеј и његово право“ до масовних песама, као што је „Свечана песма“ и „Друже Тито ми ти се кунемо“.
^Огризовић, Михајло. Просвјета у народној револуцији (зборник публикован као св. 12. Радова Завода за педагогију Филозофскога факултета Свеучилишта у Загребу), Школске новине, Загреб, 1978, стр. 86.
