Нирвана

Нирвана (санскрит: निर्वाण nirvāṇa) или нибана (пали: निब्बान nibbāna) је појам који користе ђаинисти и будисти да опишу блажено стање коначног ослобођења од патње, земаљских страсти и вечитог круга препорађања.^[1]

Нирвана се не да одредити, ни изрећи.^[2] Као неповратно гашење жеђи за животом, представља најузвишенији крајњи циљ будистичке праксе.^[2]

Буда нирвану описује као: истину, слободу, највећу срећу, здравље, оно што не стари, неусловљено, неупрљано, непропадљиво, неманифестовано, мирно, бесмртно, узвишено, предивно, чудесно, смирење страсти, заштиту од патње, другу обалу, острво, заклон, уточиште.^[3]^[4] Према Будином ученику Сарипути, искорењивање жеђи, мржње и обмане се назива нирвана.^[4]

Пут којим се стиже до нирване је племенити осмоструки пут.

Етимологија

Санскритска реч нирвана се састоји од корена ва(на) што значи »дувати« и префикса ни(р) што значи »ван, без, изван« (издувати).^[5] Префикс нир испред именице често указује на недостатак или одсуство онога што реч означава (издувано).^[1]

Пали реч нибана се везује за глагол нибати ("хладити дувањем"). Обично се преводи као гашење, попут гашења свеће дувањем^[6] или гашење ватре, хлађење. У свакодневном говору древне Индије је вероватно коришћена у смислу хлађења грознице, и за исказивање осећања здравља које из тог следи.^[6] Преносно се односи на хлађење „грознице“ жудње, мржње и незнања, три главна зла у будизму.

Реч нирвана је непозната ведској религији. Неки сматрају да је појам нирвана ђаинског порекла^[7], а други да је изворан будистички термин.^[2]

Будино учење

Готама Буда је говорио: „Нирвана је највећа срећа“ (Дхп. 204)^[8] На другом месту, Буда описује нирвану као ”вечити мир и бескрајну слободу”.^[9]

Учење Гаутаме Буде о нирвани, изложено у четири племените истине, је практично и искуствено. Оно је дијагноза људских недаћа и преписивање лека, а нирвана је непосредан, једноставан и коначан крај проблема обичног човека.^[1] Буда увиђа да људску дукху (тугу, патњу, страдање) проузрокује танха (жеља, жеђ, жудња), а да насупрот дукхе стоји нирвана, која је сукха (блаженство, највећа срећа). У вези са нирваном Буда каже:

„

О просјаци, постоји нерођено, неодрасло и неусловљено. Кад не би било нерођеног, неодраслог и неусловљеног, тада не би било излаза за рођено, одрасло и условљено. Пошто постоји нерођено, неодрасло и неусловљено, постоји и излаз за рођено, одрасло и условљено.^[10]

”

Постизање нирване претпоставља гашење жеље као покретне снаге делања (карма) и стога, престанак дукхе. Она се достиже упражњавањем правила племенитог осмоструког пута који подразумева: исправне назоре, исправне намере, исправан говор, исправно делање, исправно живљење, исправан напор, исправну пажњу и исправну сабраност. Буда описује нирвану као стање „ни бића, ни небића, ни бића-и-небића, ни ни-бића-ни-не-бића“.^[11]

Нирвана у будизму

У раном будизму нибана није ни лако постизива ни свакоме доступна. Велики су захтеви за њено постизање, и они су етичке, спознајне и контемплативне природе.^[2]

Ране школе

Два века након Будине смрти, првобитна јединствена будистичка заједница (сангха) је подељена, када су се будући махајанисти (тада махасангхика - »велика заједница«) одвојили од стхавира (»старих«). Временом су у новонасталим школама настала различита тумачења нирване.

Пудгалаваде су тврдиле да у нирвани и даље траје неодредива »особа« (пудгала) која није ни истоветна са скандхама нити је потпуно различита од њих. Стхавире су их сматрале јеретицима јер се, по њиховом мишљењу, идеја о пудгали није слагала с доктрином о анати.^[1]

Школе сарвастивада и ваибхасика су вршиле анализу дарми (елемената бивања), закључивши да је нирвана неусловљена дарма, стварност по себи, а посебне дарме су њена испољавања. Стога, само је нирвана реална, а не они који су је досегли.^[1]

Саунтрантика школа сматра да су дарме које се могу именовати бар номинално реалне, а нирвана је њихово утрнуће, одсуство или «касније небивање«.^[1]

Теравада

Теравадини тврде да је нирвана позитивна, наглашавајући њену узвишеност као религијски циљ стремљења арханта. Нибана је описана у списима на палију као спокојна, чиста и бесмртна.

Махајана

Махајана сматра да су циљеви арханта ограничени и себични, јер не помаже човечанству које пати. Они су увели идеал бодисатве, мудраца који достиже нирвану, али се због добробити других враћа у самсару. Тако бодисатва живи дубоку једнакост самсаре и нирване. Махајанска једначина по којој "самсара јесте нирвана" и доктрина о бодисатви значајно су допринеле сложености замисли о нирвани.^[1]

Нагарђуна и школа празнине су изједначавали нирвану с празнином (шуњата), поричући основаност свих теоријских конструкција, тврдећи да је празнина крајња истина о самсари и нирвани. Њихова метода приступа јесте негативна метода.^[12]

У школи јогачаре, у складу са схватањем да појавни свет зависи од стања свести, самсара се углавном сматрала илузорним аспектом нирване. За присталице јогачаре самсара је последица идеационих пројекција, празних по себи, које замагљују чистоту нирване попут облака, све док их не разагнају ветрови просветљења.^[1]

Кинеска школа махајанског будизма, позната као школа свеопштег духа (Hsing tsung) сматра да је нирвана поистовећење појединца са свеопштим умом или оним што се назива будинском природом; односно постизање самосвести појединца о првобитном јединству. Појединац јесте свеопшти дух, али то раније није схватао или није тога био свестан.^[12]

Нирвана у ђаинизму

Идеја нирване постоји и у ђаинизму, иако ту ово врховно стање не укључује негацију сопства (атмана), него га постиже индивидуална душа (ђива) потпуним прочишћењем од наслага карме.^[11]

Нирвана у хиндуизму

Хиндуисти се такође користе овим термином да би означили религиозно ослобођење (мокша).

У неким новијим преводима Бхагавад Гите (II, 72, В, 24—26), нирвана је преведена термином слобода.^[1]

Тумачења

Нирвана је потпуно укидање субјективне стране постојања, па тако и свести, и увирање у шуњату, када је садржај свести ништа.^[2] Неки западни филозофи су нирвану интерпретирали као стање ничега, дакле "ни блаженства",^[2] иако је Буда описује као стање највише среће.^[3]

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з Нирвана, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд.. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Iveković 1977, стр. 131–152.
^ ^а ^б Kovačević 2014, стр. 276.
^ ^а ^б Kovačević 2014, стр. 318.
^ Nirvana, Buddhist Philosophy Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. април 2009), Приступљено 15. 4. 2013.
^ ^а ^б Nirvana, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
^ Čedomil Veljačić » Budizam » Historijski uvod
^ Osnovni budistički pojmovi Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. мај 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
^ [pescanik.net/poglavlja-i-x/ Dhammapada: poglavlja I-X]
^ Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (31. март 2010), Приступљено 15. 4. 2013.
^ ^а ^б Nirvana, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
^ ^а ^б Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije. NOLIT, Beograd. 1977. pp. 271-285.

Литература

Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT.
Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša.
Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put.
Buswell, Robert E.; Lopez, Donald S. (2014). The Princeton Dictionary of Buddhism. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-4805-8.
Collins, Steven (1990). Selfless Persons: Imagery and Thought in Theravada Buddhism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39726-1.
Collins, Steven (1998), Nirvana and Other Buddhist Felicities, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-57054-1
Collins, Steven (2010), Nirvana: Concept, Imagery, Narrative, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-88198-2
Duiker, William J.; Spielvogel, Jackson J. (2008). World History: To 1800. ISBN 9780495050537.
Easwaran, Eknath (2007), The Bhagavad Gita:(Classics of Indian Spirituality), Nilgiri Press, ISBN 9781586380199
Frazier, Jessica (2011), The Continuum Companion to Hindu Studies, Continuum International Publishing Group, ISBN 978-0-8264-9966-0
Fowler, Jeaneane D. (2012), The Bhagavad Gita: A Text and Commentary for Students, Sussex Academic Press, ISBN 9781845193461 ^{[мртва веза]}
Gombrich, Richard F. (2006). How Buddhism Began: The Conditioned Genesis of the Early Teachings. Routledge. ISBN 978-1-134-19639-5.
Keown, Damien (2004). A Dictionary of Buddhism. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-157917-2.
Nyanatiloka, Mahathera (1980), Buddhist Dictionary: Manual of Terms And Doctrines (4th изд.), Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society
Olivelle, Patrick (1992). The Samnyasa Upanisads: Hindu Scriptures on Asceticism and Renunciation. Oxford University Press. ISBN 9780195361377.
Pruthi, R.K. (2004). Sikhism And Indian Civilization. ISBN 9788171418794.
Trainor, Kevin (2004), Buddhism: The Illustrated Guide, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-517398-7
Brahm, Ajahn (2006). Mindfulness, Bliss, and Beyond: A Meditator's Handbook (PDF). Wisdom Publications. ISBN 9780861712755. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016.
Kawamura (1981). Bodhisattva Doctrine in Buddhism. Wilfrid Laurier University Press.
Lindtner, Christian (1997). „Problems of Pre-Canonical Buddhism”. Buddhist Studies Review. 14 (2): 109—139. S2CID 247883744. doi:10.1558/bsrv.v14i2.14851.
Nananaranda, Katukurunde (2012). Nibbana - The Mind Stilled (Vol. I-VII). Dharma Grantha Mudrana Bharaya.
Williams, Paul; Tribe, Anthony (2000). Buddhist Thought. Routledge. ISBN 978-0-415-20701-0.
Yogi Kanna (2011). Nirvana: Absolute Freedom. Kamath Publishings.
Katukurunde Nanananda, "Nibbana – The Mind Stilled (Vol. I-VII)" (Dharma Grantha Mudrana Bharaya, 2012).
Ajahn Pasanno & Ajahn Amaro, "The Island : An Anthology of the Buddha's Teachings on Nibbana" (Abhayagiri Publication 2022).
Kawamura, Bodhisattva Doctrine in Buddhism, Wilfrid Laurier University Press, 1981, pp. 11.
Lindtner, Christian (1997). „Problems of Pre-Canonical Buddhism”. Buddhist Studies Review. 14 (2): 109—139. S2CID 247883744. doi:10.1558/bsrv.v14i2.14851.
Yogi Kanna, "Nirvana: Absolute Freedom" (Kamath Publishing; 2011) 198 pages.
Steven Collins. Nirvana: Concept, Imagery, Narrative (Cambridge University Press; 2010) 204 pages.
Duiker, William J.; Spielvogel, Jackson J. (2008). World History: To 1800. ISBN 9780495050537.
Dundas, Paul (2002). The Jains. London: Routledge. ISBN 978-0415266062.
Fischer-Schreiber, Ingrid; Ehrhard, Franz-Karl; Diener, Michael S. (2008), Lexicon Boeddhisme. Wijsbegeerte, religie, psychologie, mystiek, cultuur en literatuur, Asoka
Gethin, Rupert (1998), Foundations of Buddhism, Oxford University Press
Goldstein, Joseph (2011), One Dharma: The Emerging Western Buddhism (Kindle изд.), HarperCollins
Goleman, Daniel (2008), Destructive Emotions: A Scientific Dialogue with the Dalai Lama (Kindle изд.), Bantam
Gombrich, Richard F. (1992), „Dating the Buddha: a red herring revealed”, Ур.: Bechert, Heinz, Die Datierung des historischen Buddha [The Dating of the Historical Buddha], Symposien zur Buddhismusforschung (на језику: немачки), IV (2), Gottingen: Vandenhoeck and Ruprecht, стр. 237—259
Gombrich, Richard F. (1996), Theravada Buddhism. A Social History from Ancient Benares to Modern Colombo, London and New York: Routledge
Gombrich, Richard F. (2006), How Buddhism Began. The conditioned genesis of the early teachings. Second edition, Routledge
Gombrich, Richard (2009), What The Buddha Thought, Equinox
Gregory, Peter N. (1991), „Sudden Enlightenment Followed by Gradual Cultivation: Tsung-mi's Analysis of Mind”, Ур.: Peter N. Gregory, Sudden and Gradual. Approaches to Enlightenment in Chinese Thought, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers
Hamilton, Sue (2000). Early Buddhism: A New Approach: The I of the Beholder. Routledge. ISBN 978-0-7007-1280-9.
Hamilton-Blyth, Sue (2013). Early Buddhism: A New Approach: The I of the Beholder. Routledge. ISBN 978-1-136-84293-1.
Harvey, Peter (1989), „Consciousness Mysticism in the Discourses of the Buddha”, Ур.: Werner, Karel, The Yogi and the Mystic, Curzon Press
Harvey, Peter (1990), Introduction to Buddhism, Cambridge University Press
Harvey, Peter (1995a), An introduction to Buddhism. Teachings, history and practices, Cambridge University Press
Harvey, Peter (1995b), The Selfless Mind: Personality, Consciousness and Nirvāṇa in Early Buddhism, Routledge, ISBN 0-7007-0338-1
Harvey, Peter (2012). An Introduction to Buddhism: Teachings, History and Practices. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85942-4.
Hindson, Ed (2008). The Popular Encyclopedia of Apologetics. ISBN 9780736936354.
Hwang, Soonil (2006), Metaphor and Literalism in Buddhism: The Doctrinal History of Nirvana, Routledge
Jayatilleke, K.N., The message of the Buddha, The Free Press ^{[потребан је пун навод]}
Kalupahana, David J., Causality: The Central Philosophy of Buddhism ^{[потребан је пун навод]}
Keown, Damien (2000), Buddhism: A Very Short Introduction (Kindle изд.), Oxford University Press
Keown, Damien (2004). A Dictionary of Buddhism. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-157917-2.
Khunu Rinpoche (2012), Vast as the Heavens, Deep as the Sea: Verses in Praise of Bodhicitta, Translated by Thubten Thardo (Gareth Sparham) (Kindle изд.), Wisdom
Kornberg Greenberg, Yudit (2008), Encyclopedia of Love in World Religions, Volume 2, ABC-CLIO
Lama Surya Das (1997), Awakening the Buddha Within (Kindle изд.), Broadway Books
Lindtner, Christian (1997), „The Problem of Precanonical Buddhism”, Buddhist Studies Review, 14 (2): 109—139, S2CID 247883744, doi:10.1558/bsrv.v14i2.14851