Реинкарнација

Реинкарнација или препорађање (лат. re-incarnatio – „поновно утеловљење”) је филозофски или религиозни концепт да нефизичка суштина живих бића започиње нови живот у различитој физичкој форми или телу након биолошке смрти. Она се такође назива препород или трансмиграција, и део је самсарске доктрине цикличне егзистенције.^[1]^[2]

Према овом учењу, човек се након смрти поново рађа, односно његов дух се преноси у неко ново биће или особу. Тако долази до континуираног живота, односно до бесмртности душе.^[3] У варијантама овог учења, душа после смрти проводи неко време на оном свету, пре но што опет сиђе на Земљу да се сједини с једним новим људским бићем.

Схватање о животу као цикличном процесу, тј. проласку душе кроз различита тела, изводи се код многих древних народа на основу појава рађања и смрти, и преношења породичних особина код деце. Појам веома сличан реинкарнацији је и метемпсихоза, с једином разликом што се ту душа може уселити и у различите животиње и биљке.

У сеобу душа веровали су нпр. Питагора, Емпедокле и Платон,^[4] а такође сачињава битан елемент хиндуизма, будизма и неких других религија.^[5]^[2]^[6]^[7]^[8]

Иако већина деноминација унутар хришћанства и ислама не верује да се појединци реинкарнирају, одређене групе унутар ових религија разматрају реинкарнацију; ове групе укључују главне историјске и савремене следбенике катаризма, алавита, друза^[9] и розенкројцера.^[10] Историјски односи између ових секти и веровања о реинкарнацији која су била карактеристична за неоплатонизам, орфизам, херметизам, манихенство и гностицизам римског доба, као и за индијске религије, били су предмет новијих научних истраживања.^[11] Последњих деценија, многи Европљани и Северноамериканци су развили интересовање за реинкарнацију,^[12] и многи савремени радови то помињу.

Концептуалне дефиниције

Реч реинкарнација потиче од латинског израза који дословно значи „поново ући у тело“. Реинкарнација се односи на веровање да један аспект сваког људског бића (или свих живих бића у неким културама) наставља да постоји након смрти. Овај аспект може бити душа или ум или свест или нешто трансцендентно што се поново рађа у међусобно повезаном циклусу постојања; веровање о трансмиграцији варира у зависности од културе, и замишљено је да буде у облику новорођеног људског бића, или животиње, или биљке, или духа, или као биће у неком другом не-људском царству постојања.^[13]^[14]^[15]

Алтернативни термин је трансмиграција, која подразумева миграцију из једног живота (тела) у други.^[16] Термин су користили модерни филозофи као што је Курт Гедел^[17] и ушао је у свакодневни језик.

Грчки еквивалент реинкарнацији, метемпсихоза (грч. μετεμψύχωσις), потиче од мета („промена“) и empsykhoun („уметнути душу“),^[18] термина који се приписује Питагори.^[19] Други грчки термин који се понекад користи као синоним је палингенеза, 'наново рођен'.^[20]

Поновно рођење је кључни концепт који се налази у главним индијским религијама и о коме се говори користећи различите термине. Реинкарнација, или пунарџанман (санск. पुनर्जन्मन्, 'поновно рођење, трансмиграција'),^[21]^[22] је дискутована у древним санскритским текстовима хиндуизма, будизма и џаинизма, са мноштвом алтернативних термина као што су punarāvṛtti (санск. पुनरावृत्ति), punarājāti (санск. पुनराजाति), punarjīvātu (санск. पुनर्जीवातु), punarbhava (санск. पुनर्भव), āgati-gati (санск. आगति-गति уобичајен у будистичком пали тексту), nibbattin (санск. निब्बत्तिन्), upapatti (санск. उपपत्ति), и uppajjana (санск. उप्पज्जन).^[21]^[23]

Ове религије верују да је ова реинкарнација циклична и бескрајна сансара, осим ако се стеку духовни увиди који завршавају овај циклус што води ка ослобођењу.^[24]^[25] Концепт реинкарнације се у индијским религијама сматра кораком који започиње сваки „циклус бесциљног лутања, лутања или земаљског постојања“,^[24] али као прилика да се тражи духовно ослобођење кроз етички живот и разне медитативне, јогијске (марга), или друге духовне праксе.^[26] Ослобађање из циклуса реинкарнација сматрају крајњим духовним циљем, а ослобођење називају терминима као што су мокша, нирвана, мукти и кајваља.^[27]^[28]^[29] Међутим, будистичка, хиндуистичка и џаинска традиција су се од давнина разликовале у својим претпоставкама и детаљима о томе шта се реинкарнира, како се реинкарнација дешава и шта води ослобођењу.^[30]^[31]

Реинкарнација у хиндуизму

Учење о реинкарнацији се јавило у Индији око 800. п. н. е.^[32] Оно је блиско повезано са концептом карме, да последице добрих или лоших дела човека стижу и у следећем животу.

Препорађање у будизму

Буда је усвојио идеју препорађања из старије индијске религије. Будизам се суочио са тешкоћом приликом помирења веровања у препорађање са доктрином анатте (непостојања сопства).^[33] Међутим, у будизму нема селидбе душа из једног живота у други. Када човек умире, његово тело, основа његове психе, распада се, и тако психички живот се завршава. Нема никакве душе која би се могла пресељавати. Након смрти продужује да постоји само кармичка енергија његових дела, па једино заиста бесмртно у човеку јесу његова дела. Стога је могућа вера у препорађање и без вере у вечни идентитет сопства или индивидуалност душе.

Идеја препорађања се путем будизма раширила по великом делу Азије. Када је будизам доспео у Кину, Кореју и Јапан, доктрине о карми и препорађању, и схватање да заслужни поступци могу да буду посвећени помоћи душама из нижих исходишта препорађања како би напредовале до бољих исходишта, наишле су на широк пријем.

Све док је душа спутана кармичким процесом и није у потпуности ослобођена од мржње, похлепе и незнања, нужно мора да подлегне поновном рођењу. У будизму су се развиле различите модификације схватања препорађања, али је суштинска идеја остала иста. Точак препорађања (самсара) представља шест видова постојања: богове, полубогове (асуре), људска бића, животиње, гладне духове и демоне. Душе изузетно честитих људи поново се рађају као богови; они који су живели добрим животом враћају се на земљу као мушкарци или жене, а неки се због својих грехова поново рађају као животиње, гладни духови или становници пакла.^[33]

Сва осећајна бића се сматрају окованим за Точак препорађања све док не постигну ослобађање од кармичког процеса уласком у нирвану.^[33]

Метемпсихоза у грчкој филозофији

Стари Грци су такође имали своје схватање реинкарнације. Метемпсихоза је израз грчког порекла са значењем „пренос душе” (психе) из једног тела у друго. За разлику од реинкарнације, у метемпсихози се душа може уселити и у различите животиње и биљке, а не само у друго људско тело. Учење о сеоби душе су заступали многи антички филозофи, између осталих Питагора, Емпедокле, Платон и орфичари. Емпедокле сматра да реинкарнација обухвата и богове, који су пали за своје грехе на земљу и осуђени на кружна преоваплоћења. Он у стиху описује своја претходна постојања:

„Сад сам и ја такав бегунац од богова, који је заблудео,

Ја сам пак некада био младић, и девојка и птица, и жбун,

и нема риба која у води обитава.’’

Схватање слично сеоби душа су имали и грчки песник Пиндар, као и трагичари Есхил и Софокле. По њима, сила једном учињеног греха, продужава поново да живи у судбама потомака и кажњава се у њима све новим злочинима и несрећама.^[34]

Каснији грчки филозофи нису прихватали веру у сељење душа из једног материјалног тела у друго. Већ је Аристотел сматрао неприхватљивом ову идеју пошто свако тело има своју сопствену душу, свој „облик” („форму”). Неколико векова касније, ово учење се поново појавило код чувеног новоплатоничара Плотина.

Референце

^ Norman C. McClelland 2010, стр. 24–29, 171.
^ ^а ^б Mark Juergensmeyer & Wade Clark Roof 2011, стр. 271–272.
^ Иван Видановић, Речник социјалног рада
^ see Charles Taliaferro, Paul Draper, Philip L. Quinn, A Companion to Philosophy of Religion. , 2010, page 640, Taliaferro, Charles; Draper, Paul; Quinn, Philip L. (19. 1. 2010). A Companion to Philosophy of Religion. New York: John Wiley & Sons. стр. 640. ISBN 9781444320169.
^ Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
^ Stephen J. Laumakis 2008, стр. 90–99.
^ Gross, Rita M. (1993). Buddhism After Patriarchy: A Feminist History, Analysis, and Reconstruction of Buddhism. State University of New York Press. стр. 148. ISBN 978-1-4384-0513-1.
^ Flood, Gavin D. (1996). An Introduction to Hinduism. Cambridge University Press.
^ Hitti, Philip K (2007) [1924]. Origins of the Druze People and Religion, with Extracts from their Sacred Writings. 28 (New изд.). London: Saqi. 2007. стр. 13—14. ISBN 978-0-86356-690-5. Непознати параметар |DUPLICATE_publisher= игнорисан (помоћ)
^ Heindel, Max (1985) [1939, 1908] The Rosicrucian Christianity Lectures (Collected Works): The Riddle of Life and Death. Oceanside, California. 4th edition.
^ An important recent work discussing the mutual influence of ancient Greek and Indian philosophy regarding these matters is The Shape of Ancient Thought by Thomas McEvilley
^ Haraldsson, Erlendur (јануар 2006). „Popular psychology, belief in life after death and reincarnation in the Nordic countries, Western and Eastern Europe”. Nordic Psychology. 58 (2): 171—180. S2CID 143453837. doi:10.1027/1901-2276.58.2.171.
^ „Encyclopædia Britannica”. Concise.britannica.com. Приступљено 25. 6. 2016.
^ Keown 2013, стр. 35–40.
^ Christopher Key Chapple (2006). Jainism and Ecology: Nonviolence in the Web of Life. Motilal Banarsidass. стр. 39. ISBN 978-81-208-2045-6.
^ Oxford Dictionaries (2016). „Transmigration”. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 5. 1. 2014. г.
^ Karl Sigmund. „Gödel Exhibition: Gödel's Century”. Goedelexhibition.at. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. Приступљено 6. 12. 2011.
^ metempsychosis Архивирано 2016-08-18 на сајту Wayback Machine, Etymology Dictionary, Douglas Harper (2015)
^ Carl A. Huffman (2014), Pythagoras, 4.1 The Fate of the Soul–Metempsychosis Архивирано 2008-10-07 на сајту Wayback Machine Stanford Encyclopedia of Philosophy, Stanford University
^ „Heart of Hinduism: Reincarnation and Samsara”. Hinduism.iskcon.com. Архивирано из оригинала 19. 4. 2011. г. Приступљено 6. 12. 2011.
^ ^а ^б Monier Monier-Williams (1872). A Sanskrit-English Dictionary. Oxford University Press. стр. 582.
^ Ronald Wesley Neufeldt (1986). Karma and Rebirth: Post Classical Developments. State University of New York Press. стр. 88—89. ISBN 978-0-87395-990-2.
^ Thomas William Rhys Davids; William Stede (1921). Pali-English Dictionary. Motilal Banarsidass. стр. 95, 144, 151, 361, 475. ISBN 978-81-208-1144-7.
^ ^а ^б Juergensmeyer & Roof 2011, стр. 271–272.
^ Laumakis 2008, стр. 90–99.
^ John Bowker 2014, стр. 84–85 Gavin Flood (2010), Brill's Encyclopedia of Hinduism (Editor: Knut Jacobsen), Volume II, Brill, ISBN 978-90-04-17893-9, pp. 881–884
^ Klostermaier, Klaus (1985). „Mokṣa and Critical Theory”. Philosophy East and West. 35 (1): 61—71. JSTOR 1398681. doi:10.2307/1398681. ProQuest 1301471616.
^ Thomas, Norman E. (април 1988). „Liberation for Life: A Hindu Liberation Philosophy”. Missiology: An International Review. 16 (2): 149—162. S2CID 170870237. doi:10.1177/009182968801600202.
^ Gerhard Oberhammer (1994), La Délivrance dès cette vie: Jivanmukti, Collège de France, Publications de l'Institut de Civilisation Indienne. Série in-8°, Fasc. 61, Édition-Diffusion de Boccard (Paris), ISBN 978-2-86803-061-0, pp. 1–9
^ Obeyesekere, Gananath (2005). Wendy Doniger, ур. Karma and Rebirth: A Cross Cultural Study. Motilal Banarsidass. стр. 1–2, 108, 126–128. ISBN 978-81-208-2609-0.
^ Juergensmeyer & Roof 2011, стр. 272–273.
^ Види Śvetāśvatara Upanishad 5.11 and Kauśītāki Upanishad 1.2.
^ ^а ^б ^в Reinkarnacija, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
^ „Артемије Радосављевић, Учење о метемпсихози и реинкарнацији са хришћанског гледишта”. Приступљено 24. 4. 2013.

Литература

Flood, Gavin D. (1996). An Introduction to Hinduism. Cambridge University Press.
Gross, Rita M. (1993). Buddhism After Patriarchy: A Feminist History, Analysis, and Reconstruction of Buddhism. State University of New York Press. стр. 148. ISBN 978-1-4384-0513-1.
Bowker, John (2014). God: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-870895-7.
Chapple, Christopher Key, W Sargeant (Translator) (2010). The Bhagavad Gita: Twenty-fifth–Anniversary Edition. State University of New York Press. ISBN 978-1-4384-2840-6.
Coward, Harold (2008). The Perfectibility of Human Nature in Eastern and Western Thought: The Central Story. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-7336-8.
Fowler, Jeaneane D. (1997). Hinduism: Beliefs and Practices. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-898723-60-8.
Jaini, Padmanabh (1980). Doniger, Wendy, ур. Karma and Rebirth in Classical Indian Traditions. University of California Press. ISBN 978-0-520-03923-0.
Kalupahana, David J. (1992), A history of Buddhist philosophy, Motilal Banarsidass
Keown, Damien (2013). Buddhism: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966383-5.
Juergensmeyer, Mark; Roof, Wade Clark (2011). Encyclopedia of Global Religion. SAGE Publications. ISBN 978-1-4522-6656-5.
Laumakis, Stephen J. (2008). An Introduction to Buddhist Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-46966-1.
McClelland, Norman C. (2010), Encyclopedia of Reincarnation and Karma, McFarland, ISBN 978-0-7864-5675-8
Stamatellos, Giannis (2013), „"Plotinus on Transmigration: a Reconsideration"”, Journal of Ancient Philosophy, Journal of Ancient Philosophy 7,1, 7, doi:10.11606/issn.1981-9471.v7i1p49-64
Obeyesekere, Gananath (2005). Doniger, Wendy, ур. Karma and Rebirth: A Cross Cultural Study. Motilal Banarsidass. ISBN 978-8120826090.
Trainor, Kevin (2004). Buddhism: The Illustrated Guide. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517398-7.
Williams, Paul; Tribe, Anthony; Wynne, Alexander (2012). Buddhist Thought. Routledge. ISBN 978-1-136-52088-4.
Alegretti, Wagner (2004). Retrocognitions: An Investigation into Memories of Past Lives and the Period Between Lives. A. Internacional de la Conciencia. ISBN 978-0-9702131-6-7.
Archiati, Pietro (март 1998). Reincarnation in Modern Life: Toward a new Christian Awareness. Temple Lodge. ISBN 978-0-904693-88-1. .
Atkinson, William Walker (1997). Reincarnation and the Law of Karma: A Study of the Old-new World-doctrine of Rebirth and Spiritual Cause and Effect. Kessinger Publishing. ISBN 978-0-7661-0079-4. .
Baba, Meher, Discourses, Sufism Reoriented. Baba, Meher (1967). Discourses. Sheriar Foundation. ISBN 978-1-880619-09-4. .
Bache, Christopher M. (1991). Lifecycles, Reincarnation and the Web of Life. Paragon House. ISBN 978-1-55778-645-6. .
Besant, A.W., Reincarnation, Published by Theosophical Pub. Society, 1892.
Boulting, W (1914). Giordano Bruno, His Life, Thought, and Martyrdom. , London: Kegan Paul,
Bowman, Carol (1998). Children's Past Lives. National Geographic Books. ISBN 978-0-553-57485-2. .
Bowman, Carol (2003). Return from Heaven. HarperCollins. ISBN 978-0-06-103044-4. .
Cerminara, Gina (1990). Many Mansions: The Edgar Cayce Story on Reincarnation. Penguin Group (USA) Incorporated. ISBN 978-0-451-03307-9. .
Childs, Gilbert; Childs, Sylvia (2005). Your Reincarnating Child: Welcoming a soul to the world. Rudolf Steiner Press. ISBN 978-1-85584-126-0. .
Doniger O'Flaherty, Wendy (1980). Karma and Rebirth in Classical Indian Traditions. University of California Press. ISBN 978-0-520-03923-0. .
Doore, Gary (1990). What Survives?. J.P. Tarcher. ISBN 978-0-87477-583-9. .
Edwards, Paul (2002). Reincarnation: A Critical Examination. Prometheus Books. ISBN 978-1-57392-921-9. .
Foltz, Richard (2010). Religions of the Silk Road. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-62125-1. .
Gyatso, Geshe Kelsang, Tharpa Publications (2nd. ed.). Joyful Path of Good Fortune'. 1995. стр. 336—47. ISBN 978-0-948006-46-3. .
Gyatso, Geshe Kelsang (1999). Living Meaningfully, Dying Joyfully: The Profound Practice of Transference of Consciousness. Tharpa Publications. ISBN 978-0-948006-63-0. .
Head, Joseph; Cranston, S.L., ур. (1994). Reincarnation: The Phoenix Fire Mystery. Julian Press. ISBN 978-0-517-56101-0. .
Jefferson, Warren. “Reincarnation Beliefs of North American Indians: Soul Journeys, Metamorphoses, and Near-Death Experiences.” Summertown. . TN: Native Voices. 2009. ISBN 978-1-57067-212-5. .
Heindel, Max, The Rosicrucian Cosmo-Conception (Part I, Chapter IV: Rebirth and the Law of Consequence). Heindel, Max (1909). The Rosicrucian Cosmo-conception, or, Mystic Christianity: An Elementary Treatise Upon Man's Past Evolution, Present Constitution and Future Development. Rosicrucian Fellowship. ISBN 978-0-911274-34-9. .
Leland, Kurt (2002). The Unanswered Question: Death, Near-Death, and the Afterlife. Hampton Roads Publishing. ISBN 978-1-57174-299-5. .
Emily Williams Kelly. Science, the Self, and Survival after Death. Rowman. , 2012.
Klemp, H. Past lives, dreams, and soul travel. . Minneapolis, MN: Eckankar. 2003. ISBN 978-1-57043-182-1. .
Luchte, James (2009). Pythagoras and the Doctrine of Transmigration: Wandering Souls. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1441131027. .
Newton, Michael (2004). Life Between Lives: Hypnotherapy for Spiritual Regression. Llewellyn Worldwide. ISBN 978-0-7387-0465-4. .
Newton, Michael (2000). Destiny of Souls: New Case Studies of Life Between Lives. Llewellyn Publications. ISBN 978-1-56718-499-0. .
Nikhilananda, Swami (1992). Gospel of Sri Ramakrishna (8th изд.). Ramakrishna-Vivekananda Center. ISBN 978-0-911206-01-2. .
Prophet, Elizabeth Clare; Erin L. Prophet (1997). Reincarnation: The Missing Link in Christianity. Summit University Press. ISBN 978-0-922729-27-2. .
Palamidessi Tommaso, The Memory of Past Lives and Its Technique, ed. Archeosofica, 1977.
Ramster, Peter (1992). In Search of Lives Past. Somerset Film and. ISBN 978-0-646-00021-3. .
Rinehart, Robin, ed. Contemporary Hinduism. , (2004).
Roberts, Jane (1972). Seth Speaks: The Eternal Validity of the Soul. New World Library. ISBN 978-1-878424-07-5. .
Semkiw, Walter (2003). Return of the Revolutionaries: The Case for Reincarnation and Soul Groups Reunited. Hampton Roads Publishing Company, Incorporated. ISBN 978-1-57174-342-8. .
Steiner, Rudolf, Karmic Relationships: Esoteric studies. Rudolf Steiner Press. ISBN 978-0-85440-260-1. . 8 volumes, various dates. and others.
Steiner, Rudolf (1997). René Querido, ур. A Western Approach to Reincarnation and Karma: selected lectures and writings. Hudson, NY: Anthroposophic Press. ISBN 978-0-88010-399-2. .
Steinpach, Richard, Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (6. новембар 2015). Hidden Connections Determine Our Earth-Life. 1988. ISBN 978-1-57461-013-0. .
Stevenson, Ian (1980). Twenty Cases Suggestive of Reincarnation. University of Virginia Press. ISBN 978-0-8139-0872-4. . second (revised and enlarged) edition. .
Taylor, Michael (јул 2007). Master of the Rose. Comstar Media LLC. ISBN 978-1-933866-07-9. .
Tucker, Jim (2005). Life Before Life: A Scientific Investigation of Children's Memories of Previous Lives. Macmillan. ISBN 978-0-312-32137-6. .
Weiss, Brian L. (1996). Only Love is real: the story of soulmates reunited. Grand Central. ISBN 978-0-446-51945-8. .