Односи Црне Горе и Француске

Односи Црне Горе и Француске су инострани односи Црне Горе и Француске Републике.

Историја односа

У време Наполенонских ратова

Опсаднди новац француске војске, кован у Котору, 1813.

Црногорци, помогнути Русима, спречили су Наполеоновој војсци да поседне Боку Которску, коју је добио пожунским миром, па су је они окупирали и држали. Они су водили борбу против Француза у споразуму с руским изаслаником бригадиром Стеваном Санковским и с адмиралом руске флоте на Јонским острвима Сењавином. Бока је постала важна база за акцију руске флоте против Француза у Јадранском Мору.

Односи Књажевине Црне Горе и Француске

Црна Гора и Република Француска имају традиционално пријатељске односе, који су успостављени у вријеме Књажевине Црне Горе. Француска је своје дипломатско представништво у Црној Гори имала од краја 1878. године, а први француски дипломатски представник у Црној Гори, био је Сен Кантен.^[1]

Први свјетски рат и после


Њ. В. Краљ Никола и Премијер Мијушковић у Бордоу (у егзилу)	Краљ Никола у избјеглиштву у Француској 1916.

Влада Андрије Радовића успијева да издејствује краљев пријем код предсједника Француске Поенкареа 27. јула 1916. Као посљедица ове посјете јавља се и краљева идеја да посјети фронт у Француској, и то је обављено 3. августа на фронту у Амијену у Шампањи.^[2]

Дипломатске односе са црногорским двором и његовом владом, Француска је прекинула тек у децембру 1920. године послије парламентарних избора у КСХС одржаним 28. новембра исте године.^[3]