Опсада Слуња

Опсада Слуња
Део рата у Хрватској
Заузимање Слуња у јесен 1991. од стране ЈНА
Време 9. октобар — 27. новембар 1991. Место Слуњ и околина Исход Победа СФРЈ Око 16.000 Хрвата протерано
Сукобљене стране
СФР Југославија САО Крајина ЈНА	Хрватска Збор народне гарде
Команданти и вође
Жељко Ражнатовић Чедо Булат	Антон Тус
Јачина
3.500–4.000	преко 2.000
Жртве и губици
око 50 погинулих	преко 300 погинулих

Опсада Слуња је био оружани сукоб на подручју општине Слуњ у 1991. години.^[1] години у коме су на једној страни били наоружани Хрвати, а на другој страни били су наоружани Срби и ЈНА.^[2] То је била и највећа хрватска енклава која је била одвојена од остатка хрватске.^[3] Из те енклаве протјерано је преко 16.000 хрвата.^{[4][тражи се бољи извор]}

Битка за Слуњ 1991. године била је део ширег сукоба током рата у Хрватској, конкретно у оквиру операција које су водиле снаге ЈНА против хрватских снага. Почетком октобра 1991. године, тактичка група ЈНА покренула је напад из подручја Личког Петровог Села према Слуњу. Од 9. до 10. октобра дошло је до почетног продора снага ЈНА. Током касног октобра и почетком новембра, јединице ЈНА су наставиле са напредовањем према Слуњу, вршећи притисак на хрватске снаге. Између 16. и 18. новембра, снаге ЈНА су наставиле напредовање, заузимајући додатне територије и обухватајући хрватски џеп у области Слуња. До 27. новембра, снаге ЈНА су успеле да потпуно заузму Слуњ, доводећи до његовог пада. Пад Слуња представљао је значајан губитак за хрватске снаге, док је за Српску војску ово био стратешки успех који је омогућио даље операције у региону.