Падурени (Падурени)

Падурени
рум. *Pădureni*
Падурени; рум. Pădureni
Насеље
	Падурени Локација у Румунији
	Координате: 45° 36′ 1″ N 21° 13′ 3″ E / 45.60028° С; 21.21750° И
Земља	Румунија
Округ	Тимиш
Општина	Падурени
Надморска висина	83 m (272 ft)
Становништво (2002)
• Укупно	1.623
Временска зона	Источноевропско време (UTC+2)
• Лети (DST)	Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод	671535

Падурени (рум. Pădureni) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Падурени.^[2]^[3] Oпштина се налази на надморској висини од 83 m.

Прошлост

По "Румунској енциклопедији" место се помиње 1332. године као "Легвид". Године 1761. налази се село "Лигед", са 312 домова. Данашње име "Падурени" добија 1964. године.

Лигет је 1764. године био православна парохија у Чаковачком протопрезвирату, Темишварске жупаније.^[4]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да Лигет припада Чаковачком округу и дистрикту. Ту се налази подуправни подуред, а становништво је претежно влашко.^[5] Када је 1797. године пописан православни клир у месту "Лигед" била су три свештеника. Двојица су говорила само румунским језиком - пароси поп Марко Терегуц (рукоп. 1764) и поп Теодор Исаков (1788). Само је парох, поп Јован Поповић (1787) говорио српским и румунским језиком.^[6]

Године 1846. "Лигет" је велико насеље са 2184 становника. Православно парохијско звање је основано и матице се воде од 1779. године. Православни храм посвећен је Св. јеванђелисти Јовану, а свештеници при њој су: пароси, поп Грегорије Мурару и поп Павел Јовановић, док је капелан Јосиф Мурару. У народној основној школи ради учитељ Јосиф Капрарју који 1846/1847. године има 30 ђака.^[7]

Становништво

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 1623 становника.^[1]

Попис 2002.

Расподела становништва по националности 2002.^[1]‍

Румуни	1.439	89,2%
Мађари	11	0,7%
Роми	164	10,2%

Референце

^ ^а ^б ^в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
^ "Српски сион", Карловци 1905.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.