Санандреј (Тимиш)

Санандреј
рум. *Sânandrei*
Санандреј; рум. Sânandrei
Насеље
	Санандреј Локација у Румунији
	Координате: 45° 51′ 11″ N 21° 10′ 5″ E / 45.85306° С; 21.16806° И
Земља	Румунија
Округ	Тимиш
Општина	Санандреј
Надморска висина	90 m (300 ft)
Становништво (2002)
• Укупно	5.371
Временска зона	Источноевропско време (UTC+2)
• Лети (DST)	Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод	667089

Санандреј (рум. Sânandrei) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Санандреј.^[2]^[3] Oпштина се налази на надморској висини од 90 m.

Историја Срба у месту

По "Румунској енциклопедији" место је записано још 1230. године. По ослобођењу Баната 1717. године у Сент Андреу је пописано 23 кућа. Уследиле су три колонизације Немаца током 18. века: 1748-1749, 1766. и 1772.године. Немци граде римокатоличку цркву 1811. године а православни Румуни 1834. године.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сент Андраш" припада Сентандрашком округу, Темишварског дистрикта. Ту се налази управни уред а становништво је претежно влашко.^[4] Када је 1797. године пописан православни клир, у месту је само један православни свештеник. Био је то месни парох поп Матеј Јованов (рукоп. 1790) који се служио само румунским језиком.^[5]

Као претплатници једне српске медицинске књиге јављају се 1834. године у "Сент Андрашу" поп Георгије Пандуровић парох и Димитрије Михајловић коморски "дијурниста".^[6]

Половином 19. века дошло је верско-националних трвења између православних Срба и Румуна. Румуни су били прешли у "Унију" са католицима, па се онда мањи део повратио у православље. Потпали су под јурисдикцују српске православне цркве, и дочекали стварање "Велике Румуније". Тада су у мешовитим срединама кренуле деобе, мање или више грубе. У Сент-Андрашу је пре 1866. године живело отприлике једнак број становника; чинили су једну половину Срби и другу половину Румуни. Агресивни Румуни су међутим присвојили себи цркву, а српске богослужбене књиге буквално побацали на улицу у блато.^[7]

Становништво

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 5371 становника.^[1]

Попис 2002.

Расподела становништва по националности 2002.^[1]‍

Румуни	4.953	92,3%
Мађари	141	2,6%
Роми	25	0,5%
Украјинци	67	1,2%
Немци	148	2,8%
Руси	3	0,1%
Срби	16	0,3%
Словаци	8	0,1%
Бугари	3	0,1%
неизјашњени	3	0,1%

Хронологија

Хронологија броја становника^[8]
Година	1992	1993	1994	1995	1996	1997	1998	1999	2000	2001	2002	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012	2013	2014	2015	2016	2017
Становништво	4730	4880	4959	5001	5039	5089	5256	5326	5419	5496	5526	5578	5696	5803	5922	6076	6285	6347	6413	6500	6555	6650	6734	6774	6915	7045

Референце

^ ^а ^б ^в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
^ Константин Пејчић: "Руководитељ к изгубљеном здрављу", Будим 1834.
^ "Застава", Пешта 1866. године
^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.