Пазин

Пазин
Центар града
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Истарска
Становништво
Становништво	‍
— 2001.	9.227
Географске карактеристике
Координате	45° 14′ 23″ С; 13° 56′ 14″ И / 45.23975989430251° С; 13.93730921676876° И / 45.23975989430251; 13.93730921676876
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	134,87 квадратни километар km2
Пазин Пазин на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Невен Риманић
Регистарска ознака	PU

Пазин (итал. Pisino, нем. Mitterburg) је град у Истри и административни центар Истарске жупаније, у Хрватској.

Пазин се налази у централном делу Истре, на заравни коју окружују околна брда формирајући котлину. Општина захвата територију од 139 km².

У гротлу Пазинске јаме, река Пазинчица завршава свој надземни ток. Пазинчица у свом току ствара и познати водопад Заречки кров. Пазин је захваљујући свом положају у средишту Истре саобраћајно повезан са свим градовима у Истри.

Због географског положаја Пазин карактерише континентална клима с топлим летима. Зиме су хладне с повременом маглом.

Први пут се помиње 983. као пазинска тврђава (лат. Castrum Pisinum). Каштела је најбоље сачувана средњовековна тврђава у Истри. Данас су у каштелу смештене изложбе Етнографског музеја Истре и Музеја града Пазина. Од 12. века Пазин је средиште Пазинске кнежевине, коју су 1374. преузели Хабзбурговци. 1822. Аустрија га је прогласила управним средиштем Истарске жупаније.

После Првог светског рата Пазин је 1918. окупирала а потом анектирала Италија.

За време Другог светског рата, пошто је Италија капитулирала, Пазин су у септембру 1943. заузели партизани. У Пазину је Покрајински НОО за Истру донео одлуку којом се Истра прикључила Југославији.

• Каштел
• Пазинска јама

Према последњем попису становништва из 2001. године у граду Пазину су живела 9.227 становника^[1] који су живели у 1.060 породичних домаћинстава.^[2]

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.^[3]

Напомена:Настао из старе општине Пазин. У 1857, 1869, 1921. и 1931. део података је садржан у општини Тињан, од 1857. до 1971. у општини Церовље, а до 1961. део података је садржан у општини Грачишће. Од 1857. до 1890, 1921. и 1931. садржи део података општине Грачишће. Од 1857. до 1880, 1921. и 1931. садржи део података општина Каројба и Мотовун, а истих је година део података садржан у општини Мотовун.

Према последњем попису становништва из 2001. године у насељеном месту Пазин било је 4.986 становника, који су живели у 1.357 породичних домаћинстава.

Напомена:У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Бертоши, Ловрин, Хеки и део података за насеље Забрежани. У 1931. садржи податке за насеље Заречје. У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за бивше насеље Стари Пазин те од 1880. до 1910. и од 1948. до 1971. део података за исто насеље које му је припојено 1981. и тада је престало да постоји, а од преосталог дела формирано је насеље Ловрин.

На попису становништва 1991. године, насељено место Пазин је имало 5.282 становника, следећег националног састава:

• Винко Јеловац — кошаркаш и тренер
• Антун Мотика — сликар
• Луиђи Далапикола — композитор и пијанист
• Јурај Добрила — бискуп и просветитељ

• Истракон — фестивал фантастике и научне фантастике
• Дани Жил Верна — књижевно-културолошки фестивал.

• Жил Верн је у Пазин сместио велики део радње свог романа Mathias Sandorf из 1885.

• Списак градова у Хрватској
• Истра
• Истарска жупанија

• ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

• Званични веб-сајт
• Туристичка заједница Пазина