Новиград

Новиград
Новиград;
	Новиград
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Истарска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	2.622
Географске карактеристике
Координате	45° 18′ 57″ С; 13° 33′ 47″ И / 45.31591° С; 13.56305° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Новиград Новиград на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Антео Милош
Поштански број	52466 Новиград
Регистарска ознака	PU

Новиград (итал. Cittanova d'Istria) је град у Хрватској, у Истарској жупанији.

Новиград је у прошлости био рибарски град, али у последње време у граду све више почиње да се развија туризам.

Географија

Налази се на западној обали Истарског полуострва, између Умага и Пореча. Удаљен је 25 километара од границе са Словенијом. По 15-ак километара је удаљен је од оближњих градских центара — Пореча, Умага и Буја. Град се простире на површини од 27 km².

Историја

Подручје данашњег Новиграда било је насељено већ у античка времена, о чему сведоче бројни споменици и археолошки локалитети. У писаним документима Новиград се спомиње као Neapolis у 7. веку, односно као Civitas Nova у IX веку.

Новиград је, због свога положаја на малом полуострву и због свог плодног природног залеђа имао бурну прошлост. Своју ренесансу град доживљава од VIII. до IX века када као седиште франачког кнеза Ивана постаје полазиштем продируће феудализације. Због честих ратова и заразних болести, град је од XVI-XVII. доживео стагнацију и скоро је сасвим опустео.

Град је пролазио кроз периоде византске (VI-VII века), франачке (VIII-IX века), немачке (X-XIII века), млетачке (1270—1797), Наполеонове (1805—1813), аустроугарске (1814—1918) и италијанске (1918—1943) управе.

Становништво

Град Новиград

На попису становништва из 2011. године, Град Новиград је имао 4.345 становника, од чега у самом Новиграду 2.622.

Према попису становништва из 2001. године у граду Новиграду живела су 4.002 становника^[1] који су живели у 1.060 породичних домаћинстава.^[2]

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.^{[тражи се извор]}

година пописа	1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.
бр. становника	1.303	1.404	1.562	1.740	2.012	2.275	2.221	2.443	2.313	1.743	2.094	2.398	2.619	3.270	4.002

Напомена: Настао из старе општине Бује. До 1991. део података је садржан у граду Умагу.

Новиград (насељено место)

Према последњем попису становништва из 2001. године у насељеном месту Новиград живело је 2.629 становника, који су живели у 684 породична домаћинства.

Број становника по пописима

година пописа	1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.
бр. становника	1.303	1.404	1.277	1.372	1.520	1.645	2.221	1.502	1.476	1.115	1.393	1.710	1.930	2.522	2.629

Напомена: У 1857., 1869. и 1921. садржи податке за насеља Бужинија и Дајла, а од 1857. до 1880. и у 1921. за насеље Антенал. У 1931. део података је садржан у насељу Бужинија. У 1880. и 1890. садржи део података за насеље Дајла.

**Национални састав**
Националност	број становника	проценат
Хрвати	2.796	69,87%
Италијани	511	12,77%
Албанци	123	3,07%
Срби	81	2,02%
Словенци	75	1,87%
Турци	23	0,57%
Бошњаци	12	0,30%

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Новиград је имало 2.522 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	1.302	51,62%
Италијани	371	14,71%
Срби	105	4,16%
Словенци	69	2,73%
Албанци	66	2,61%
Југословени	54	2,14%
Муслимани	19	0,75%
Турци	15	0,59%
Црногорци	9	0,35%
Мађари	7	0,27%
Словаци	4	0,15%
Бугари	3	0,11%
Македонци	3	0,11%
Немци	2	0,07%
Чеси	2	0,07%
Аустријанци	1	0,03%
Пољаци	1	0,03%
Руси	1	0,03%
неопредељени	65	2,57%
регион. опр.	377	14,94%
непознато	46	1,82%
укупно: 2.522

Привреда

Новиград је у прошлости био познат као рибарски град. 60-их година прошлог века град се окреће индустријском развоју. Велики се број људи почео запошљавати у текстилној индустрији и оближњем каменолому, а касније и у пољопривреди, нарочито у виноградарству и маслинарству. 70-их година прошлога века град се нагло окреће туризму. Туризам је и данас, уз рибарство, текстилну индустрију те пољопривреду најважнија привредна града.

Види још

Референце

^ „Popis stanovništva 2001. Stanovništvo po naseljima, www.dzs.hr”. Dzs.hr. Архивирано из оригинала 03. 03. 2012. г. Приступљено 30. 3. 2012.
^ „Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001., www.dzs.hr”. Dzs.hr. Архивирано из оригинала 15. 11. 2010. г. Приступљено 30. 3. 2012.

Литература

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.