Крајем 1906. изабран је за секретара главнога четничкога одбора у Београду, а у јесен 1907. постао је секретар извршнога четничкога одбора у Врању.[1] Након Младотурске револуције1908. долази до затишја и обуставе четничких акција због обећања да ће нове турске власти да поштују устав и законе. Радосављевић се тада повчлачи из четничке организације.[1]
Учешће у ратовима
Радосављевић је као командир артиљеријске батерије учествовао у Првом и Другом балканском рату.[1] У Првом светском рату учествовао је као командир батерије и командант батаљона.[1] У септембру 1914. године је са својим батаљоном продро у Босну и Херцеговину, све до Сарајева где се задржао до 5. октобра штитећи српски народ. У повлачењу је рањен на Гласинцу 6. октобра 1914. године. Краљ га је лично 1914. одликовао Карађорђевом звездом 4. степена. Након 1918. објављивао је чланке и песме у листу "Српско Косово", а објавио је и две мање књиге патриотскога садржаја "Кроз славно Косово" и "Шта је Маћедонија“.[1]
Бјелајац, Миле; Трифуновић, Предраг (1997). Између војске и политике. Београд, Крушевац: Институт за новију историју Србије, Народни музеј Крушевац. ISBN978-86-7005-020-4.
