Пантина (алб.Pantinë) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Пантина површине 484 ha. Налази се на левој обали реке Ситнице. Село је добило име по познатој историјској бици код Пантина 1173. године, у којој се борио Стефан Немања, касније српски велики жупан и родоначелник највеће српске династије — Немањића. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1.422 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]
Село је повезано са градским водоводом и системом за наводњавање. У селу ради здравствена амбуланта и основна школа. До 1999. у селу је радила српска четвороразредна основна школа.
Географија
Село је на падини Чичавице у долини Пантинског потока, нешто више средокраће друма Косовска Митровица–Вучитрн. Пантина је на равничарском земљишту, разбијеног типа, оранице смоничаве и са растреситом земљом, на којима успевају све житарице и воће. Удаљено је на 7 km северозападно од Вучитрна. Осим растурених колонистичких кућа, има четири махале: две српске (Рајетића и Млађовића) и четири албанска (Сејдијовића, Смаљовића, Арифовића и Планалија). Куће у српским махалама су на окупу а у албанским растурене. Удаљења између махала износе 200-400 м. Називи махала су по већим и угледнијим родовима који у њима живе.
Историја
Село је познато по историјској битки која се одиграла око 1173. године између Стефана Немање и његовог брата Тихомира, који је ту био поражен и погинуо. Цар Душан је 1348. године село приложио својој задужбини манастиру св. Арханђела код Призрена. У турском пописуобласти Бранковића1455. године у Доњој Пантини било је уписаних 45 српских кућа. Уписани су и поп Стефан и његов син Никола. Испод села, на главици која се зове Вериште, налазе се остаци старе српске цркве са прилично очуваним зидовима. Око цркве је старо и ново српско гробље. Село је крајем 17. и почетком 18. века опустело, а обновили су га Албанци у другој половини 18. века доласком из Северне Албаније, топличких и јабланичких села.
Сејдијовић (10 кућа) и – Смаљовић (9 кућа.), од фиса (племе) Краснића. Постали од двојице досељене браће из Скадарске Малесије у другој половини 18. века. Не наводе имена досељеног претка и његовог сина, јер су „католичка“. Муслимански појасеви за Сејдијовиће гласе: Сејдија, Салија, Имер, Рамадан (70 година). Ово су два најстарија рода у селу и обновљачи села. Кажу да су купили земљу.
Исеновић (5 кућа), од фиса (племе) Краснића. Досељени из Малесије после првих. И ови су имали своју земљу.
Арифовић (3 куће), од фиса (племе) Краснића. Доселили се из Малесије кад и Исеновићи.
Шегачан (1 кућа), од фиса (племе) Шаље. Као и Шегачани у Свињару живели у Сегачу (Лаб), по чему им је настало презиме. У Пантину досељени из Кутловца (Копаоничка Шаља) око 1865.
Витак (1 кућа), од фиса (племе) Бериша. Доселио се око 1830. из Витака (Дреница) и био чифчија у Сејдијовића.
Меленица (1 кућа), од фиса (племе) Шаље. Доселио се око 1875. из Мељенице (Копаоничке Шаља) на купљено имање.
Стантрк (1 кућа), од фиса (племе) Шаље. Досељен из Старог Трга (Копаоничка Шаља) 1928.
Плана (5 кућа), од Тсача, – Статовц (1 кућа), од фиса (племе) Краснића и – Шулимана (2 куће), од фиса Гаша, досељени 1878. као мухаџири из Велике Плане, Горњег Статовца и Шулимане (Топлица).
Колудра (1 кућа), од фиса (племе) Гаша. Као мухаџир из Калудре у Топлици прво се настанио у Думошу (Лаб), одакле досељен у Пантину око 1885.
Свега 34 домаћинстава са 132 члана. До 1999. године у овом селу живело је 24 српских домаћинстава са 76 чланова, а од тога 7 домаћинстава су старачка са 11 чланова.
^Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
.svg)
