Позитивна психологија

Позитивна психологија као релативно млада грана психологије настала је као резултат отпора на претерану усмерености психологије патолошким стањима, као што су менталне болести, њихово истраживање и тражење начина излечења. Усмереност традиционалне психологије на менталне болести условила је да се нагласак стављао на проблеме, слабости и тешкоће појединца, при чему су психолози занемарили оптимизам, наду и задовољство као важне чиниоце за нормално функционисање појединца.^[1]

Негативно у нашој психи била је основа за развијање позитивног − позитивне психологије, која не тражи од особе да пориче своја искуства, већ супротно, она је позива да та искуства прихвати. Штагод да нека особа осећа, како год да размишља и ма колико год јој се чинило тешко, то може бити почетак њеног путовања које ће она завршити као снажнија и испуњенија особа. Зато је задатак позитивне психологије да сваком појединцу обезбеди одређен ниво теоретског знање и практичне алате који ће му омогућити и олакшати да крене ка путу среће, наде и испуњености бројним аспектима личне и колективне добробити.^[2]

Историја

Позитивна психологија, као посебна област у психологији почела је да се развија 1998. године кад је Мартин Селигман постао председник Америчког психолошког друштва. Након тога, 2000. године Селигман и његови сарадници покрећу посебну област у часопису Америчка психологија, о позитивној психологији. У уводном тексту они наглашавају како смо научили много о депресији, расизму, насиљу, ирационалности и одрастању у тешким условима, али да истовремено знамо врло мало о снагама карактера, врлинама и условима који доводе до среће и грађанског ангажмана.^[3]

Од тада, позитивна психологија добија све већи значај. Из ове области објављене су многе књиге и приручници,а одржаване сеу и бројне конференција на којима су истраживачи из овог подручја говорили о темама везаним уз позитивну психологију.

Додатни утицај на развој ове гране психологије остварен је 2006. године када је објављен и први број часописа Позитивна психологија.

Основна начела

Темељни принципи позитивне психологије заснивају се на веровању да људи желе много више него да престану да пате и у том смислу они желе:

да воде живот који их испуњава бројним садржајима, за којеje вредно живети.
да развијају оно најбоље у себи,
да интензивирају доживљаје љубави, рада и игре.

Таквим особама позитивна психологија отворила је нови пут — кроз три циља сoпственог деловања.^[4]

Селигман, мислећи на позитивну психологију, у својим ставовима наводи...да би се позитивна психологија требало у једнакој мери бавити људским снагама као и слабостима, да би требало да буде усмерена на развој тих снага у истој мери у којој је усмерена на поправљање штете...и да би посзитивна психологија требало да буде оријентисана на оно што људски живот чини испуњенијим као и да се бави генијима те начинима за васпитавање људи који су изразито талентовани у неком подручју.^[5]

Управо због тога, позитивна психологија се у својим истраживањима и у своме деловању непрестано усмерава на субјективна искустава:

осећаје благостања и задовољства из прошлости,
осећаја занесености и среће у садашњости, до
наде и оптимизма за будућност.

Позитивна психологија наглашава позитивне индивидуалне особине појединца и даје му смернице како да их максимално развије и искористи, како би његов живот као и живот његове заједнице био позитивнији и испуњенији.

Важно је нагласити и да позитивна психологија није сама себи циљ и да она не искључује друге области психологије. Такође несме се сматрати да су други делови психологије негативни, и да их треба занемарити. Позитивна психологија ни у једном случају не негира постојање непријатних, негативних аспеката живота нити сматра да све треба гледати кроз „ружичасте наочаре”. Њен циљ је да истражи другу страну наше душе:

да истражи начине како људи доживљавају задовољство,
како показују разумевање према другима,
како изграђују здраве породице и околину,
да обухватили цео спектар људских искустава.

Зато позитивну психологију треба схватити као дисциплину која само покушава да успоставити равнотежу оних позитивних и негативних аспеката људског функционисања који се неретко међусобно преплићу.^[6]

Области истраживања

Према Селигману и Питерсону, позитивна психологија се бави трима питањима:^[7]

Позитивним емоцијама, које се односе на задовољство прошлошћу, срећу у садашњости и наду у будућност

Позитивним особинама, као индивидуалним особинама које се фокусирају на снагу и врлине

Позитивним институцијама, које се надовезују на снагу како би побољшале заједницу људи .

Према Питерсону, позитивни психолози су заинтересовани за четири теме:^[7]

(1) позитивна искуства,

(2) трајне психолошке особине,

(3) позитивне односе

(4) позитивне институције.

Према Питерсону, теме које занимају истраживаче у овој области су: стања задовољства или тока, вредности, снаге, врлине, таленти, као и начини на које их друштвени системи и институције могу промовисати .

Референце

^ Park N., Peterson C., Selimgan M. E. P. Strengths of character and well-being // Journal of social and clinical psychology. — 23. — pp. 603—619.
^ Itai Ivtzan, Tim Lomas, Kate Hefferon, Piers Worth, Second Wave Positive Psychology: Embracing the Dark Side of Life, Routledge; 2016 edition (November 12, 2015). стр. 214.
^ Seligman, M.E.P., Csikszentmihalyi, M. (2000). „Positive psychology: An introduction”. American Psychologist. 55 (1): 5—14. PMID 11392865. doi:10.1037/0003-066X.55.1.5. . , .
^ Gable, S. L., Haidt, J. (2004). „What (and why) is positive psychology?”. Review of General Psychology. 9 (2): 103—110. doi:10.1037/1089-2680.9.2.103. : 103–110.
^ Peterson C., Seligman M. E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004.
^ Rijavec, M., Miljković, D. (2006). Pozitivna psihologija: psihologija čije je vrijeme (ponovno) došlo. Društvena istraživanja. 4-5, 621—641
^ ^а ^б „Positive Psychology: Martin E. P. Seligman's Visionary Science”. Coursera (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-09.

Литература

Compton, William C. An Introduction to Positive Psychology. Wadsworth Publishing, (2005). стр. 1-22.
Peterson, Christopher; Seligman, Martin E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004.
Vázquez, Carmelo, Hervás, Gonzalo (ed.) (2008). Psicología Positiva Aplicada. Ed. Desclee de Brower.
Martin Seligman (2002), La auténtica felicidad . Ediciones B.
Mª Dolores Aviay, Carmelo Vázquez (1998). Optimismo inteligente. Psicología de las emociones positivas. Alianza editorial.
Daniel Kahneman, Diener, Ed, Schwarz, Norbert (2003), Well-Being: The Foundations of Hedonic Psychology . Russell Sage Foundation Publications.
Peterson, Christopher, Martin Seligman (2004), Character Strengths and Virtues: A Handbook and Classification . Oxford University Press.
Carmelo Vázquez (2006). „La psicología positiva en perspectiva”. Papeles del Psicólogo. 27 (1).
Carmelo Vázquez, Gonzalo Hervás (ed.) (2009). La ciencia del bienestar: Fundamentos para una psicología positiva. Ed. Alianza.
Dafne Cataluña, Javier Fiz (2014). Psicología Positiva: Pautas para incrementar tu felicidad. Ediciones Dauro.
Antoni Adserá (2013)."Terapias de Psicología Positiva" Ed. 3temas