Позоришни продуцент је особа или организација одговорна за свеукупне финансијске, менаџерске и организационе аспекте стварања и извођења позоришне представе.[1] За разлику од редитеља, чији је примарни фокус на уметничкој визији и креативном обликовању представе, продуцент омогућава реализацију те визије тако што обезбеђује неопходне ресурсе и управља пословном страном пројекта.[2] Улога продуцента може значајно варирати у зависности од контекста – да ли се ради о комерцијалном позоришту (попут Бродвеја или Вест Енда), непрофитном репертоарском позоришту, независној продукцији или образовној институцији.
Улога и одговорности
Одговорности позоришног продуцента су бројне и обухватају целокупан животни циклус једне представе:
Развој пројекта: Иницирање пројекта, избор драмског текста или идеје за представу.
Обезбеђивање права: Преговарање и уговарање ауторских права за извођење текста, музике или другог заштићеног материјала.
Финансирање: Израда буџета, обезбеђивање финансијских средстава кроз инвестиције (у комерцијалном театру), донације, спонзорства, конкурисање за грантове и субвенције (у непрофитном сектору).
Уговарање: Преговарање и склапање уговора са свим учесницима у пројекту (уметници, техничко особље, позориште/простор за извођење).
Управљање буџетом: Праћење трошкова и прихода током свих фаза продукције.
Маркетинг и продаја: Надгледање или директно вођење маркетиншких, промотивних и продајних активности (односи с јавношћу, рекламирање, продаја улазница).
Организација продукције: Планирање и надгледање распореда проба, техничких проба, премијере и репризних извођења.
Обезбеђивање простора: Изнајмљивање или уговарање коришћења позоришне сале и других простора потребних за пробе и извођење.
Менаџмент представе: Надгледање извођења представе током њеног репертоарског живота, укључујући потенцијалне турнеје или трансфере.
Врсте продуцената
У пракси постоје различити типови и нивои продуцената:
Комерцијални продуцент: Најчешће ради у приватном сектору (нпр. Бродвеј). Главни циљ је профит. Продуцент прикупља новац од инвеститора и преузима финансијски ризик.
Непрофитни продуцент: Често ради у оквиру репертоарских позоришта или непрофитних организација. Фокус је на уметничкој мисији и програму позоришта, а финансирање долази из донација, грантова, јавних фондова и продаје улазница. У Србији, у државним позориштима, улогу продуцента често обављају управници, уметнички директори или специјализована одељења продукције.
Независни (или fringe) продуцент: Ради на независној сцени, често са мањим буџетима, на новим, експерименталним или друштвено ангажованим пројектима.
Извршни продуцент: Често се бави примарно финансијским и стратешким аспектима, може надгледати више пројеката.
Креативни продуцент: Више укључен у уметнички развој пројекта, избор текста и кључних сарадника.
Линијски продуцент (Line producer) или Продуцент представе: Одговоран за свакодневну реализацију и логистику конкретне представе.
Вештине и знања
Професија позоришног продуцента захтева комбинацију уметничког сензибилитета и пословних вештина:
Пословно и финансијско управљање (буџетирање, финансијско планирање)
Прикупљање средстава (fundraising, рад са инвеститорима/донаторима)
Преговарачке вештине
Организационе способности и управљање пројектима
Лидерство и тимски рад
Познавање позоришне уметности и продукционог процеса
Образовање кадрова у овој области у Србији се одвија првенствено на Катедри за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе на Факултету драмских уметности у Београду.[3]
Значајни позоришни продуценти у Србији (избор)
Иако функција продуцента није увек јасно издвојена као у неким другим системима, одређени појединци и организације су препознати по свом значајном продуцентском ангажману у српском позоришту:
Милутин (Бата) Караџић: Познати глумац, али и истакнути продуцент преко своје агенције ФАВИ, реализовао је бројне комерцијално веома успешне позоришне представе (нпр. Певај, брате, Само за твоје уши).[4]
Милена Тробозић Гарфилд: Продуценткиња са искуством у позоришту и на филму, радила на БИТЕФ-у, повезивала домаћу сцену са иностранством, бавила се филмском продукцијом.[5]
Светозар Цветковић: Признати глумац, дугогодишњи управник Атељеа 212, где је имао и значајну продуцентску улогу; такође активан и у филмској продукцији.[7]
Независне трупе и продукције: Бројне невладине организације и независне позоришне трупе (нпр. Дах театар, Рефлектор театар, Пулс театар, Хартефакт фонд) имају своје продуценте или особе које обављају ту функцију.
Однoс са другим сарадницима
Продуцент је централна тачка која повезује уметнички и пословни аспект позоришта. Његова сарадња са кључним сарадницима је пресудна:
Редитељ: Продуцент ангажује редитеља и омогућава му услове за рад, док редитељ доноси уметничку визију. Њихов однос је кључан за успех представе.
Писац/Композитор/Либретиста: Продуцент обезбеђује права и уговара услове са ауторима.
Дизајнери (сценограф, костимограф, итд.): Раде под уметничким вођством редитеља, али у оквиру буџета и рокова које поставља продуцент.
Глумци/Певачи: Продуцент (или менаџмент позоришта) уговара њихов ангажман и услове рада.
Технички сектор: Продуцент координира рад техничког особља у складу са потребама представе и буџетом.
Маркетинг и ПР тим: Задужени за промоцију и продају, раде према стратегији коју често дефинише или одобрава продуцент.
Позоришна кућа/Простор: Продуцент уговара коришћење простора и координира распоред са управом позоришта.
Референце
^Langley, Stephen (1990). Theatre Management and Producing in America: Commercial, Non-Profit, and Educational Structures. Drama Book Publishers. стр. 1—15. ISBN978-0896761049.
^Farber, Donald C. (2006). Producing Theatre: A Comprehensive Legal and Business Guide (3rd изд.). Limelight Editions. стр. 3—10. ISBN978-0879103159 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).
