Карта Вардарске бановине (1931) Карта Вардарске бановине (1937) Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929 . до 1941 . године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Северну Македонију , јужне делове централне Србије и јужне делове Косова . Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље .
Године 1941, у Другом светском рату , силе Осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске , окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији . После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније , док је мањи северни део припао СР Србији . Обје републике су до 1991 . године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије .
Вардарска бановина се састојала из 44 среза :
-
Шар-планина (Призрен) ,Гора (Драгаш) ,Подгора (Сува Река) ,Неродимље (Урошевац) ,Доњи Полог (Тетово) ,Горњи Полог (Гостивар) ,Галич (Ростуша) ,Дебар ,Струга ,Грачаница (Приштина) ,Качаник ,
Гњилане ,Прешево ,Преспа (Ресан) ,Охрид ,Кичево ,Крушево ,Поречки (Јужни Брод) ,Прилеп ,Битољ ,Кавадар ,Морихово ,
Неготин на Вардару ,Скопље ,Куманово ,Велес ,Овче Поље (Свети Никола) ,Штип ,Кочане ,Радовиште ,Струмица ,Дојран (Валандово) ,Ђевђелија ,
Банови Вардарске бановине у периоду 1929—1941. су били:[ 4]
од 1929.
од 1939. Предложене
¹ Бановине Србије под немачком окупацијом до децембра 1941.
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
.jpg)
-sr.svg)
