Предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева

Када је Дмитриј Иванович Мендељејев радио периодни систем хемијских елемената, оставио је места за тада непознате елементе којима је и предвидео њихова карактеристична својства. Ово су предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева или Мендељејвљеви предвиђени хемијски елементи, а привремено их је назвао користећи префиксе ека-, дви- и три- из санскрта, који су означавали колико су места удаљени од постојећих елемента са сличним својствима.^[1]

За четири таква елемента лакша од лантаноида: ека-алуминијум (El), ека-бор (Eb), ека-манган (Em) и ека-силицијум (Es), предвиђена својства су се добро слагала са својствима галијума, скандијума, технецијума и германијума, елемената који су накнадно попунили места која је Мендељејев предвидио.

Скандијум је као оксид изолирао Ларс Фредрик Нилсон у пролеће 1879. године. Сличност је препознао Пер Теодор Клеве, који је касније те године обавестио Мендељејева. Мендељејев је за екабор предвидио атомску масу од 44, а атомска маса скандијума је 44,955910.

Технецијум су изоловали Карло Перијер и Емилио Сегре године 1937, дуго након Мендељејевљеве смрти, на узорцима молибдена који је био бомбардован језгрима деутеријума из Лоренсовог циклотрона. Мендељејев је за ека-манган предвидео атомску масу од 100, а атомска маса најтежег изотопа (технецијум-98) износи 97,907215.

Германијум је изолован 1882. и дао је најбољу потврду теорије у то доба због веће разлике својстава у односу на суседне елементе него што је она била код претходно откривених предвиђених елемената.

• Scerri, Eric (2007). The Periodic Table: Its Story and Its Significance. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530573-9.