Птице летачице
Птице летачице (лат. Neognathae) су инфракласа птица која заједно са птицама тркачицама, чини поткласу савремене птице (лат. Neornithes). Постоји око 10.000 врста птица летачица које су подељене на два кладуса Galloanserae и Neoaves. Неке од врста из инфракласе птице летачице (лат. Neognathae) су нелетачи, као што су какапо, кагу или врсте из реда пингвини. Највећа птица летачица је андски кондор, птица из породице америчких стрвинара. Дуга је и до 1,30 метара, а распон крила може бити чак до 3,20 метара. Настанак и еволуцијаНајстарији нађени фосили птица летачица потичу са самог краја периода горње креде, пре око 70 милиона година. Међутим, молекуларни часовник сугерише да су птице летачице настале у првој половини горње креде пре око 90 милиона година.[1] Од свог настанка птице летачице су доживеле адаптивну радијацију стварајући разноврсност која постоји данас. Ова инфракласа укључује ред птице певачице (лат. Passeriformes), који је највећи кладус копнених кичмењака и који садржи око 60% живућих врста птица. Ред птица певачица је више него дупло већи по броју врста од реда глодара (лат. Rodentia) и пет пута већи по броју врста од реда слепих мишева (лат. Chiroptera), реда који је највећи кладус сисара. Поред птица певачица, инфракласа птица летачица укључује и неколико веома малих редова чија је веза са осталим редовима нејасна, на пример хоацин (лат. Opisthocomiformes). КладограмКладограм инфракласе птице летачице (лат. Neognathae) према Ричарду Пруму и сарадницима.[2] При чему су за неке кладусе употребљена имена која су користили Јури Т. и сарадници[3] и Кимбал и сарадници.[4] Референце
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia