Референдум о ЛГБТ+ у образовању у Мађарској 2022.![]() Референдум у Мађарској одржан је 3. априла 2022. године, заједно са парламентарним изборима.[1] Док је огромна већина важећих гласова била „не” на четири референдумска питања, удео важећих гласова био је испод потребних 50% да би се резултат сматрао валидним.[2][3] ПозадинаРеферендум је расписао Фидес, владајућа странка владе у Мађарској, а описан је као питања заштите деце у вези са ЛГБТ+ правима након притиска Европске уније (ЕУ) у вези са законодавством за које ЕУ каже да дискриминише ЛГБТ+ особе.[4] Овај Закон је описан као да „меша [и изједначава][5] хомосексуалност и педофилију, а делом је направљен по узору на Закон у Русији који забрањује такозвану „геј пропаганду” међу малолетницима. Закон у Мађарској иде даље, тако да је „промовисање или приказивање” хомосексуалности или промене рода малолетницима прекршај. Такође ограничава сексуално образовање у школама на организације које је одобрила влада”.[6] У саопштењу које је објавила Канцеларија председника Републике, Адер је рекао (саопштење у целости): „Народна скупштина Мађарске је једногласно гласала 9. новембра 2021. да дозволи одржавање референдума на дан општих избора. „Законски услови за одржавање референдума постоје за четири питања о којима је референдум покренут. „Узимајући у обзир рокове предвиђене законима о изборном и референдумском поступку, референдум о четири предметна питања и општи избори могу се одржати истовремено 3. или 10. априла. „С обзиром на то, одредио сам референдум о четири питања наведена у Резолуцији Скупштине 32/2021 од 30. новембра за 3. април 2022.”[1] Опозициони политичари су били уздржани од гласања о резолуцији.[7] Предложене променеЧетири питања су:[8]
Критике![]() Делове закона који су у питању на референдуму осудиле су групе за људска права и означиле их као „снажну анти-ЛГБТ реторику” и „намерну да ограниче права мањина”.[6][9] Групе за људска права такође су саопштиле да ће референдум вероватно повећати дискриминацију и стигматизацију ЛГБТ заједнице у Мађарској и отежати живот ЛГБТ деци.[6] ЕУ је увелико критиковала ове предлоге због кршења члана 21 Повеље ЕУ о темељним правима. У овом члану се наводи да „стигматизација ЛГБТ+ особа представља јасно кршење њиховог основног права на достојанство, како је предвиђено Повељом ЕУ и међународним правом.”[5] Председница Европске комисије Урзула фон дер Лајен описала је нацрт као дискриминаторан и „срамотан”.[6] Лука Дудиц, члан извршног одбора Друштва Хатер, највеће и најстарије ЛГБТ организације у Мађарској, рекао је да је овај референдум „још једно средство комуникационе кампање Виктора Орбана”. Она је за Euronews рекла: „Ако желите да усвојите контроверзни Закон, требало би да победите на референдуму пре тога”.[5] Заједничко саопштење 10 ЛГБТ+ група и група за људска права у Мађарској, укључујући Параду поноса у Будимпешти и Amnesty International Hungary, позвало је грађане да дају неважеће одговоре на референдуму, заокружујући и „да” и „не” за свако питање како би се „помогло да се осигура да владин референдум о искључивању не достигне праг валидности.”[10] РезултатиИзлазност
Види јошРеференце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia