Био је директор Института за напредне студије у Принстону. Познат је по радовима из нуклеарне физике. Године 1936, открио је тип нуклеарних реакција познатих под називом stripping реакције, које су важне при одређивању нуклеарне структуре. Током Другог светског рата био је на челу истраживачког рада за производњу атомске бомбе у Лос Аламосу. После рата негативно се односио према пројекту израде Х-бомбе, па је 1954. оптужен због симпатија према комунизму. Иако су полицијска испитивања доказала његову лојалност САД, ипак му је забрањен приступ поверљивим документима о нуклеарним истраживањима. Иако је остао без директног политичког утицаја, Опенхајмер је наставио да предаје, пише и ради у области физике. Деценију касније, председник Џон Ф. Кенеди му је доделио награду Енрико Ферми, што је био гест политичке рехабилитације. Као научник, Опенхајмер је највише остао запамћен по томе што је био главни оснивач Америчке школе теоријске физике док је био на Универзитету Беркли.
^Значење слова J у имену J. Robert Oppenheimer је извор многих забуна. Историчари Елис Кимбол Смит и Чарлс Вајнер су сумирали општо историјско мишљење у свом делу Robert Oppenheimer: Letters and recollections . . Harvard University Press: Cambridge. 1980., на страни 1: Да ли 'J' у Робертовом имену представља Џулијус (енгл.Julius; Њујорк, 22. април1904 — Принстон, 18. фебруар1967) или, као што је сам Роберт једном рекао 'не представља ништа', можда никада неће бити у потпуности разрешено. Његов брат Френк каже да је 'J' било симболично, гест у смеру давања имена најстаријем сину по оцу, али у исто време сигнал да његови родитељи нису желели да Роберт буде 'јуниор'. У делу Питера Гудчајлда, J. Robert Oppenheimer: Shatterer of Worlds (Houghton Mifflin: Boston, 1981), се каже да је Робертов отац, Џулијус, додао празан иницијал како би Робертовом имену дао додатну дистинкцију, али Гудчајлдова књига нема фусноте, тако да је извор овог тврђења нејасан. Робертово тврђење да J. представља ништа је узето из аутобиографског интервјуа који је спровео Томас С. Кун, 18. новембра 1963. Када је истраживао Опенхајмера током тридесетих и четрдесетих година 20. века, и сам ФБИ је био збуњен овим J, и погрешно је оцењено да оно вероватно стоји за Џулијус или, чудније, Џером (енгл.Jerome). Са друге стране, у Опенхајмеровом родном листу стоји Џулијус Роберт Опенхајмер, судећи према неким скоријим биографијама.
Carson, Cathryn (2005). „§Introduction”. Ур.: Carson, Cathryn; Hollinger, David A. Reappraising Oppenheimer: Centennial Studies and Reflections. Berkeley, California: Office for History of Science and Technology, University of California. стр. 1—10. ISBN978-0-9672617-3-7. OCLC64385611.
Hewlett, Richard G.; Anderson, Oscar E. (1962). The New World, 1939–1946. A History of the United States Atomic Energy Commission. University Park, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. ISBN978-0-520-07186-5.
Hewlett, Richard G.; Duncan, Francis (1969). Atomic Shield, Volume II, 1947–1952. A History of the United States Atomic Energy Commission. University Park, Pennsylvania: Pennsylvania State University Press. ISBN978-0-520-07187-2.
Hollinger, David A. (2005). „§Afterward”. Ур.: Carson, Cathryn; Hollinger, David A. Reappraising Oppenheimer: Centennial Studies and Reflections. Berkeley, California: Office for History of Science and Technology, Univ. of California. стр. 385—390. ISBN978-0-9672617-3-7. OCLC64385611.
Hufbauer, Karl (2005). „J. Robert Oppenheimer's Path to Black Holes”. Ур.: Carson, Cathryn; Hollinger, David A. Reappraising Oppenheimer: Centennial Studies and Reflections. Berkeley, California: Office for History of Science and Technology, Univ. of California. стр. 31—47. ISBN978-0-9672617-3-7. OCLC64385611.
Kelly, Cynthia C. (2006). Oppenheimer and the Manhattan Project: Insights into J. Robert Oppenheimer, "Father of the Atomic Bomb". Hackensack, New Jersey: World Scientific. ISBN978-981-256-418-4. OCLC65637244.
Polenberg, Richard (2005). „The Fortunate Fox”. Ур.: Carson, Cathryn; Hollinger, David A. Reappraising Oppenheimer: Centennial Studies and Reflections. Berkeley, California: Office for History of Science and Technology, Univ. of California. стр. 267—272. ISBN978-0-9672617-3-7. OCLC64385611.
