Артур Комптон
Артур Холи Комптон (енгл. Arthur Holly Compton; Вустер, 10. септембар 1892 — Беркли, 15. март 1962) био је амерички физичар који је добио Нобелову награду за физику за проналазак Комптоновог ефекта 1922. године.[1] Комптонов ефекат је промена таласне дужине високоенергијског електромагнетног зрачења приликом расејања са електрона. Откриће Комптоновог ефекта је потврдило да електромагнетно зрачење има и таласне и честичне особине (таласно-честични дуализам), што је једно од основних начела квантне теорије.[2] БиографијаРођен је у Вустеру, Охајо; образовао се на Вустер колеџу и Универзитету Принстон, предавао је на универзитету у Минесоти а 2 године је био истраживачки радник друштва Вестингхаус. Године 1923. постаје професор физике на универзитету у Чикагу. Док је био на Универзитету у Чикагу, управљао је лабораторијом у којој је извршена прва нуклеарна ланчана реакција (Енрико Ферми- 1942). Суделовао је на изради атомске бомбе. 1945—1953 ректор је универзитета у Вашингтону а од 1954. је радио као професор филозофије. ИстраживањаКомптон се бавио проучавањем рендгенског зрачења, као и проучавањем космичког зрачења. 1941. године у позицији вође строго тајног пројекта покушавао је да рачунски одреди смештање урана у графит за развијање ланчане реакције. Поред тога је учествовао у конструкцији првог реактора и у пројекту атомске бомбе.[3][4] Став према атомској бомбиКомптон је био убеђен да САД мора да начини све да би спречила да се атомска бомба не нађе у рукама тоталитарних режима. Године 1946. „Морални значај атомске бомбе” (The Moral Meaning of the Atomic Bomb) написао је као препоруке како да се обезбеди мир у свету. По њему, ваздушне снаге које су снабдевене атомским бомбама треба да се разместе свугде по свету и то брзо јер ће монопол Америке на атомско наоружање кратко трајати. Сматрао је да је дужност САД да одржава одређену светску политику мира. Чланци
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia