Свети Ђорђе (Румунија)

Свети Ђорђе
рум. *Sfântu Gheorghe*
мађ. *Sepsiszentgyörgy*
Свети Ђорђе; рум. Sfântu Gheorghe; мађ. Sepsiszentgyörgy
	Свети Ђорђе
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Румунија
Жупанија	Ковасна
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	50.080
Географске карактеристике
Координате	45° 51′ 49″ С; 25° 47′ 15″ И / 45.863611° С; 25.7875° И
	Свети Ђорђе Свети Ђорђе на карти Румуније

Свети Ђорђе (рум. Sfântu Gheorghe, мађ. Sepsiszentgyörgy) град је у средишњем делу Румуније, у историјској покрајини Трансилванија. Свети Ђорђе је управно средиште округа Ковасна.

Свети Ђорђе према последњем попису из 2021. године има 50.080 становника.

Географија

Свети Ђорђе налази се у југоисточном делу историјске покрајине Трансилваније, 20ак км северно од великог града Брашова. Свети Ђорђе је смештен у земљи Секеља, у горњем току реке Олт. Источно од града уздиже се главно било Карпата.

Историја

Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године место је имало 32 породице, уз које припадају још 19 филијарних, 6 из Симерије и 4 из Малнаш Олцеме. Православни парох је био тада поп Георгије Поповић.^[3]

Становништво

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.	1977.	1992.	2002.	2011.
20.768	40.804	68.359	61.512	56.006

Свети Ђорђе је одувек био у области Мађара Секеља, па је и данас задржао ово обележје. Заправо, то је један од градова са најмањим уделом Румуна у целој Румунији. По последњем попису национална структура је:

Мађари - 75%
Румуни - 23%
Роми - 1,5%

Знаменитости

Свети Ђорђе је као једно од седишта Мађара Секеља има бројне културно-образовне установе везане за ову мањину.

Партнерски градови

Референце

^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.