Синајска и палестинска кампања

Синајски и палестински поход
Део Првог светског рата
Типичан војник из Аустралије и Новог Зеланда у палестинској кампањи
Време 28. јануар 1915. – 28. октобар 1918. Место Синај, Палестина и Сирија Исход Британска победа и подела Османског царства
Сукобљене стране
Уједињено Краљевство  Аустралија  Нови Зеланд	Османско царство  Немачко царство
Команданти и вође
Џон Максвел Арчибалд Мурај Хенри Џорџ Шовел Филип Четвод Чарлс Добел Едмунд Аленбај	Ђемал-паша Крес фон Кресенштајн Јадир бег Тала бег Ерих фон Фалкенхајн Ото Лиман фон Сандерс

Синајски и палестински поход током Првог светског рата био је серија битака, која се одиграла на Синају, Палестини и Сирији између 28. јануара 1915. и 28. октобра 1918. Британска империја, Трећа француска република и Краљевина Италија бориле су се заједно са Арапским устанком против Османског царства, Немачког царства и Аустроугарске. Почело је покушајем Османлија да нападну Суецки канал 1915. године, а завршило се примирјем у Мудросу 1918. године, што је довело до цесије османске Сирије.

Борбе су почеле у јануару 1915. године, када су османске снаге предвођене Немачком извршиле инвазију на Синајско полуострво, које су тада окупирали Британци као део протектората Египта, како би безуспешно извршиле пљачку преко Суецког канала. Након кампање на Галипољу, ветерани Британске империје формирали су Египатске експедиционе снаге (EEF), а ветерани Османског царства формирали су Четврту армију, да би се борили за Синајско полуострво 1916. године. У јануару 1917. новоформирана Пустињска колона завршила је поновно освајање Синаја у бици код Рафе. Ово поновно освајање значајне египатске територије пратила су у марту и априлу два пораза EEF-а на османској територији, у Првој и Другој бици за Газу у јужној Палестини.

Након периода застоја у Јужној Палестини од априла до октобра 1917. године, генерал Едмунд Аленби је заузео Бершебу од стране III корпуса. Османска одбрана је заузета до 8. новембра, а потера је почела. Уследиле су победе Источног фронта (ИЗФ) у бици код Мугарског гребена, од 10. до 14. новембра, и бици за Јерусалим, од 17. новембра до 30. децембра. Озбиљни губици на Западном фронту у марту 1918. године, током немачке пролећне офанзиве Ериха Лудендорфа, приморали су Британску империју да пошаље појачања из ИЗФ-а. Напредовање је стагнирало све док Аленбијеве снаге нису наставиле офанзиву током маневарског ратовања битке код Мегида у септембру. Успешне пешадијске битке код Тулкарма и Табсора створиле су празнине у османској линији фронта, омогућавајући Пустињском коњичком корпусу који је прогонио јунаке да окружи пешадију која се бори у Јудејским брдима и да се бори у бици код Назарета и бици код Самаха, заузимајући Афулу, Бејсан, Џенин и Тиберијаду. У том процесу, ЕЕФ је уништио три османске армије током битке код Шарона, битке код Наблуса и Трећег трансјорданског напада, заробивши хиљаде заробљеника и велике количине опреме. Дамаск и Алеп су заузети током накнадне потере, пре него што је Османско царство пристало на примирје у Мудросу 30. октобра 1918. године, чиме је окончана кампања на Синају и у Палестини. Британски мандат за Палестину (1920-1948) и мандат за Сирију и Либан су створени ради управљања заузетим територијама.

Кампања генерално није била добро позната или схваћена током рата. У Британији, јавност је сматрала да је то мања операција, расипање драгоцених ресурса који би се боље потрошили на Западном фронту, док су народи Индије били више заинтересовани за месопотамску кампању и окупацију Багдада.^[1] Аустралија није имала ратног дописника у том подручју све док капетан Френк Харли, први званични аустралијски фотограф, није стигао у августу 1917. након посете Западном фронту. Хенри Гулет, први званични ратни дописник, стигао је у новембру 1917.^[2][3]

Дуготрајни ефекат ове кампање био је подела Османског царства, када је Француска добила мандат за Сирију и Либан, док је Британска империја добила мандате за Месопотамију и Палестину. Република Турска је настала 1923. године након што је Турски рат за независност окончао Османско царство. Европски мандати су окончани формирањем Краљевине Ирак 1932. године, Либанске Републике 1943. године, Хашемитске Краљевине Трансјордана и Сиријске Арапске Републике 1946. године и Државе Израел 1948. године.

На инсистирање Немачке Османско царство је напало британске снаге у Египту и затворили су Суецки канал у Првој суецкој офанзиви. Турска војску је је била стационирана у Дамаску, који се налазио око 400 километара од Суеца. У то време Синај је био празна пустиња, коју је било јако тешко прећи, јер није било ни путева ни воде. Немачки пуковник Крес фон Кресенштајн је предводио напад турске војске.

Организовао је напад и осигурао је снабдевање војске током преласка пустиње. Османска суецка експедициона војска дошла је до Суеца 2. фебруара 1915. Пошто су Британци знали за њихово приближавање, изостао је ефект изненадног напада. Битка је трајала два дана, а османске снаге су изгубиле 2.000 људи. Британски губици су били минимални. Пошто је Суецки канал био од виталне важности за Британску империју, неуспешан османски напад је натерао Британце да са много више војника штите Суецки канал. Због тога им је остајало много мање војника за друге операције, као што је био Галипољски поход.

Прошло је више од годину дана да није било никаквих сукоба у суецком подручју. Турци су били заузети ратујући са Русима на Кавказу и са Британцима на Галипољу и Месопотамији. Онда је у јулу 1916. османска армија кренула у још једну офанзиву на Суец.

Поново су наишли на добро припремљене британске снаге код Романија. Повукли су се након два дана борби од 3. августа до 5. августа 1916. После тога напада Британци померају линију одбране канала још дубље на Синај. Од почетка октобра Британци су под водством генерал поручника Чарлса Добела започели операције у Синајској пустињи близу границе са Палестином. Почетни напори су били ограничени на изградњу железнице и водовода дуж Синаја. После неколико месеци стварања залиха и допреме војске Британци су били спремни за напад. Прва битка је била успешно заузимање тврђаве Магдабе 23. децембра 1916. Нови напад су извели 8. јануара 1917. нападом на град-тврђаву Рафу. Био је то успешан напад у коме су заробили већину турског гарнизона. Британци су успешно извршили задатак заштите Суецког канала од турских напада.

Британска армија у Египту је добила наређење да крене у офанзиву против Османских Турака у Палестини. Деломично је то било повезано са подршком Арапској побуни, која је започела почетком 1916. Деломично је било и да би се остварио некакав успех након бројних битака без исхода на Западном фронту. Британски командант у Египту Арчибалд Мурај тражио је још војске и бродова, али његов захтев је био одбијен. Османске снаге су држале линију од тврђаве у Гази до града Биршебе, који је био крајња тачка османске железнице, која се протезала северно до Дамаска.

Британски командант Добел је одлучио да нападне Газу 26. марта 1917. Напад је био неуспешан. Због лоше комуникације неке јединице су се повукле кад је требало задржати достигнуте позиције. Због тога тврђава није била освојена. Влада у Лондону је поверовала у извештаје са терена о британској победи, па је наредила генералу Мурају да заузме Јерусалим. Британци нису уопште били у позицији да заузимају Јерусалим, јер је пре тога требало пробити османске обрамбене линије. Турске обрамбене позиције су брзо још ојачане захваљујући немачком пуковнику Кресу фон Кресенштајну.

Други напад на Газу уследио је месец дана касније 17. априла 1917. Напад је био подржан бродском артиљеријом и са неколико тенкова. Поново је напад био неуспешан. Био је то фронтални напад на утврђене позиције у коме је живот изгубило 5.000 Британаца. Оба британска генерала генерал Добел и генерал Мурај смењени су, а нови командант је постао Едмунд Аленбај. Аленбај је добио наређење да заузме Јерусалим до Божића. Аленбај је затражио и добио још три пешадијске дивизије, авијацију и артиљерију. Османска армија је у то време имала три активна фронта: у Месопотамији, Арабији и у Гази. Осим тога имали су велике снаге око Цариграда и на Кавказу. Због свих тих захтева око Газе су имали само 35.000 војника, које је предводио немачки генерал Ерих фон Фалкенхајн. Те снаге су биле расподељене на три главне обрамбене локације: Газу, Тел Еш Шериа и Биршеба. Британске снаге су биле много јаче. Британци су имали 88.000 добро опремљених војника. Већина тих војника је била из Аустралије и Новог Зеланда.

Британци су убедљивом обманом створили код Турака утисак да ће опет главни напад бити на Газу. Скривали су да ће прави објект напада бити Биршеба. Нападом на Биршебу постигнут је ефекат изненађења. Напад на Биршебу 31. октобра 1917. сматра се задњим успешним коњичким нападом у историји. Победом код Биршебе кампања није била завршена, јер су Турци прерасподелили снаге, довукли појачања и задржали позиције. Британци после тога нападају Турке 6. новембра 1917. код Тал Еш Шерије, коју Турци напуштају после краће битке.

После тога 7. новембра 1917. Британци су напали Газу по трећи пут. Турци су се повукли, јер су се бојали да би могли бити одсечени.

Турска обрамбена линија је била разбијена и повлачење се одвијало у великом нереду. Британски генерал Аленбај је наредио својој армији да гања непријатеља у повлачењу. Турци су покушали да формирају обрамбену линију код Вади Сарара, али су Британци одмах напали 13. новембра 1917. Генерал Ерих фон Фалкенхајн је поново покушао да формира обрамбену линију од Витлејема и Јерусалима до Јафе.

Први британски напад на Јерусалим био је неуспешан. У другом покушају 9. децембра 1917. Британци су заузели Јерусалим. То је био велики политички догађај за британску владу, један од ретких успеха у три године рата.

Британска влада се надала да се Османска империја може поразити почетком 1918. успешном кампањом у Палестини и Сирији. Међутим немачка прољећна офанзива на западном фронту одгодила је напад на Сирију за девет пуних месеци. Војска генерала Аленбаја углавном је прекомандована у Француску, а Аленбај је добио дивизије новорегрутованих Индијаца, које је тренирао током пролећа и лета 1918. Британци су постигли ваздушну надмоћ новим борбеним авионима. То је Турцима и њиховом команданту немачком генералу Лиману фон Сандерсу представљало проблем јер нису знали где ће Британци напасти. Турски министар рата Енвер-паша је током лета повукао најбољу војску да би формирао Исламску армију. Због тога су у Палестини и Сирији остали лошији војници. Лоренс од Арабије и арапски борци представљали су значајну помоћ британским снагама. Герилски напади Арапа тактиком удри и бежи везали су хиљаде турских војника у гарнизонима Палестине, Јордана и Сирије.

Генерал Аленбај је коначно извео дуго чекани напад 19. септембра 1918. Његова кампања је названа битка код Мегида (1918). Поново су Британци много труда уложили у обману противничке стране о правој мети напада. То је поново било успешно, па су Британци изненадили Турке изненадним нападом на Мегидо. Турска војска је била започела потпуно повлачење, а Британци су их из ваздуха бомбардовали током повлачења. За недељу дана турска војска у том подручју више није постојала као војна сила. Аустралијанска лака коњица је дошла без отпора до Дамаска. Умарширали су у Дамаск 30. септембра 1918. Лоренс од Арабије са арапским војницима ушао је следећег дана у Дамаск и тада се Дамаск службено предао. Рат за Палестину је завршио. Турска влада је потписала примирје 28. октобра 1918, а безусловно се предала 30. октобра 1918. Тиме је завршено 600 година власти Османског царства на Блиском истоку.

Британци су имали 550.000 жртава, од чега је 90% било ван борбе (болести, врућине). Укупни турски губици нису познати, али су били много већи. Они су изгубили целу једну армију у борбама, а стално су убацивали велик број војника на тај фронт. Постоје историчари, који сматрају да се та британска војска са Блиског истока могла боље искористити на Западном фронту. Британско освајање Палестине као последицу имало је стварање Британског мандата у Палестини и Трансјорданијом, што је водило каснијем оснивању држава: Израела, Јордана, Либанона и Сирије.

• „12th Light Horse Regiment War Diary (February–December 1916, February 1918)”. First World War Diaries AWM4, 10-17-2, 13. Canberra: Australian War Memorial. 1916—1918. Архивирано из оригинала 16. 3. 2011. г. Приступљено 31. 1. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „1st Light Horse Brigade War Diary (May, June 1916)”. First World War Diaries AWM4, 10-1-22, 23. Canberra: Australian War Memorial. 1916. Архивирано из оригинала 21. 3. 2011. г. Приступљено 31. 1. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „2nd Light Horse Brigade War Diary (November 1915 – September 1916)”. First World War Diaries AWM4, 10-2-10 & 20. Canberra: Australian War Memorial. 1915—1916. Архивирано из оригинала 21. 3. 2011. г. Приступљено 31. 1. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „3rd Light Horse Brigade War Diary (April, June, September 1916, March 1917)”. First World War Diaries AWM4, 10-3-15, 17, 20, 26. Canberra: Australian War Memorial. 1916—1917. Архивирано из оригинала 21. 3. 2011. г. Приступљено 31. 1. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Anzac Mounted Division General Staff War Diary (March 1917)”. First World War Diaries AWM4, 1-60-13 Part 1. Canberra: Australian War Memorial. 1917. Архивирано из оригинала 21. 3. 2011. г. Приступљено 30. 1. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Imperial Mounted Division General Staff War Diary (February–March 1917)”. First World War Diaries AWM4, 1-56-1 Part 1. Canberra: Australian War Memorial. 1917. Архивирано из оригинала 21. 3. 2011. г. Приступљено 31. 1. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Australian Army (1902). Mounted Service Manual for Mounted Troops of the Australian Commonwealth. Sydney: Government Printer. OCLC 62574193. 
• Intelligence Section; Egyptian Expeditionary Force; Army of Great Britain (1917). Military Handbook on Palestine (1st provisional изд.). Cairo: Government Press. OCLC 220305303. 
• The Official Names of the Battles and Other Engagements Fought by the Military Forces of the British Empire during the Great War, 1914–1919, and the Third Afghan War, 1919: Report of the Battles Nomenclature Committee as Approved by The Army Council Presented to Parliament by Command of His Majesty. London: Government Printer. 1922. OCLC 29078007. 
• Blenkinsop, Layton John; Rainey, John Wakefield, ур. (1925). History of the Great War Based on Official Documents Veterinary Services. London: HMSO. OCLC 460717714. 
• Bostock, Harry P. (1982). The Great Ride: The Diary of a Light Horse Brigade Scout, World War 1. Perth: Artlook Books. OCLC 12024100. 
• Bou, Jean (2009). Light Horse: A History of Australia's Mounted Arm. Australian Army History. Port Melbourne: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19708-3. 
• Bowman-Manifold, M. G. E. (1923). An Outline of the Egyptian and Palestine Campaigns, 1914 to 1918 (2nd изд.). Chatham: The Institute of Royal Engineers, W. & J. Mackay & Co. OCLC 224893679. 
• Bruce, Anthony (2002). The Last Crusade: The Palestine Campaign in the First World War. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-5432-2. 
• Carver, Michael (2003). The National Army Museum Book of The Turkish Front 1914–1918: The Campaigns at Gallipoli, in Mesopotamia and in Palestine. London: Pan Macmillan. ISBN 978-0-283-07347-2. 
• Chappell, Mike (2002). British Cavalry Equipment 1800–1941. No. 138 Men–at–Arms (revised изд.). Oxford: Osprey Publishing. OCLC 48783714. 
• Coulthard-Clark, Chris (1998). Where Australians Fought: The Encyclopaedia of Australia's Battles. St Leonards, Sydney: Allen and Unwin. ISBN 978-1-86448-611-7. 
• Cutlack, Frederic Morley (1941). The Australian Flying Corps in the Western and Eastern Theatres of War, 1914–1918. Official History of Australia in the War of 1914–1918. VIII (11th изд.). Canberra: Australian War Memorial. OCLC 220900299. 
• Dennis, Peter; Jeffrey Grey; Ewan Morris; Robin Prior; Jean Bou (2008). The Oxford Companion to Australian Military History (2nd изд.). Melbourne: Oxford University Press, Australia & New Zealand. OCLC 489040963. 
• DiMarco, Louis A. (2008). War Horse: A History of the Military Horse and Rider. Yardley, Pennsylvania: Westholme Publishing. OCLC 226378925. 
• Downes, Rupert M. (1938). „The Campaign in Sinai and Palestine”. Ур.: Butler, Arthur Graham. Gallipoli, Palestine and New Guinea (Part II). Official History of the Australian Army Medical Services, 1914–1918. I (2nd изд.). Canberra: Australian War Memorial. стр. 547—780. OCLC 220879097. 
• Duguid, Charles Scotty's Brother; Department of Repatriation Australia (1919). Desert Trail: With the Light Horse through Sinai to Palestine. Adelaide: W. K. Thomas & Co. OCLC 220067047. 
• Erickson, Edward J. (2001). Ordered to Die: A History of the Ottoman Army in the First World War: Forward by General Hüseyiln Kivrikoglu. No. 201 Contributions in Military Studies. Westport Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-31516-9. OCLC 43481698. 
• Erickson, Edward J. (2007). Gooch, John; Reid, Brian Holden, ур. Ottoman Army Effectiveness in World War I: A Comparative Study. Cass Military History and Policy Series, No. 26. Milton Park, Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 978-0-203-96456-9. 
• Esposito, Vincent, ур. (1959). The West Point Atlas of American Wars. 2. New York: Frederick Praeger Press. OCLC 5890637. 
• Evans-Pritchard, E. E. (1954). The Sanusi of Cyrenaica. Oxford: Clarendon Press. OCLC 13090805. 
• Fromkin, David (2009). A Peace to End All Peace: The Fall of the Ottoman Empire and the Creation of the Modern Middle East. Macmillan. ISBN 978-0-8050-8809-0. 
• Grainger, John D. (2006). The Battle for Palestine, 1917. Woodbridge: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-263-8. 
• Great Britain, Army, Egyptian Expeditionary Force: Handbook on Northern Palestine and Southern Syria (1st provisional 9 April изд.). Cairo: Government Press. 1918. OCLC 23101324. 
• Gullett, Henry S.; Barrett, Charles, ур. (1919). Australia in Palestine. David Baker (Art Editor). Sydney: Angus & Robertson. OCLC 224023558. 
• Gullett, Henry S. (1941). The Australian Imperial Force in Sinai and Palestine, 1914–1918. Official History of Australia in the War of 1914–1918. VII (11th изд.). Canberra: Australian War Memorial. OCLC 220900153. 
• Hamilton, Patrick M. (1996). Riders of Destiny: The 4th Australian Light Horse Field Ambulance 1917–18: An Autobiography and History. Gardenvale, Melbourne: Mostly Unsung Military History. ISBN 978-1-876179-01-4. 
• Hart, Peter (2013). The Great War: A Combat History of the First World War. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-997627-0. OCLC 1257340010. 
• Hill, Alec Jeffrey (1978). Chauvel of the Light Horse: A Biography of General Sir Harry Chauvel, GCMG, KCB. Melbourne: Melbourne University Press. ISBN 978-0-522-84146-6. 
• Hughes, Matthew (1999). Gooch, John; Reid, Brian Holden, ур. Allenby and British Strategy in the Middle East 1917–1919. Military History and Policy. I. London: Frank Cass. OCLC 470338901. 
• Hughes, Matthew, ур. (2004). Allenby in Palestine: The Middle East Correspondence of Field Marshal Viscount Allenby June 1917 – October 1919. Army Records Society. XXII. Stroud, Gloucestershire: Sutton. ISBN 978-0-7509-3841-9. 
• Hurley, Frank; Daniel O'Keefe (1986). Hurley at War: The Photography and Diaries of Frank Hurley in Two World Wars. Sydney: Fairfax Library in association with Daniel O'Keefe. OCLC 16709045. 
• Jones, Ian (1987). The Australian Light Horse. Australians at War. Sydney: Time-Life Books (Australia) and J. Ferguson. OCLC 18459444. 
• Keegan, John (1998). The First World War. New York: Random House Press. ISBN 978-0-3754-0052-0. 
• Kempe, Humphrey (1973). Participation. Melbourne: Hawthorn Press. OCLC 1057436. 
• Keogh, E. G.; Joan Graham (1955). Suez to Aleppo. Melbourne: Directorate of Military Training by Wilkie & Co. OCLC 220029983. 
• Kinloch, Terry (2007). Devils on Horses: In the Words of the Anzacs in the Middle East 1916–19. Auckland: Exisle Publishing. ISBN 978-0-908988-94-5. 
• Lewis, Paul (2014). For Kent and Country. Brighton: Reveille Press. ISBN 978-1-9083-3614-9. 
• Liman von Sanders, Otto (1919). Fünf Jahre Türkei (на језику: немачки). Berlin: Scherl. Приступљено 11. 1. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lindsay, Neville (1992). Equal to the Task: The Royal Australian Army Service Corps. I. Kenmore: Historia Productions. OCLC 28994468. 
• Macmunn, George Fletcher; Falls, Cyril Bentham (1996) [1928]. Military Operations: Egypt and Palestine, From the Outbreak of War with Germany to June 1917. History of the Great War based on Official Documents by Direction of the Committee of Imperial Defence. I. accompanying Map Case (2nd (repr.) Imperial War Museum and The Battery Press, London and Nashville, TN изд.). London: HMSO. ISBN 978-0-89839-241-8. 
• Macmunn, G. F.; Falls, C. (1930). Military Operations: Egypt and Palestine, From June 1917 to the End of the War Part I. History of the Great War based on Official Documents by Direction of the Committee of Imperial Defence. II. accompanying Map Case (1st изд.). London: HMSO. OCLC 6823528. 
• Macmunn, G. F.; Falls, C. (1930). Military Operations: Egypt and Palestine, From June 1917 to the End of the War Part II. History of the Great War based on Official Documents by Direction of the Committee of Imperial Defence. II. accompanying Map Case (1st изд.). London: HMSO. OCLC 656066774. 
• McPherson, Joseph W. (1985) [1983]. Carman, Barry; McPherson, John, ур. The Man Who Loved Egypt: Bimbashi McPherson. London: Ariel Books BBC. ISBN 978-0-563-20437-4. 
• Manuel, Frank E. (1955). „The Palestine Question in Italian Diplomacy, 1917–1920”. The Journal of Modern History. XXVII (3): 263—80. S2CID 154362416. doi:10.1086/237809. 
• Massey, William Thomas (1920). Allenby's Final Triumph. London: Constable & Co. OCLC 345306. Приступљено 11. 1. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Moore, A. Briscoe (1920). The Mounted Riflemen in Sinai & Palestine: The Story of New Zealand's Crusaders. Christchurch: Whitcombe & Tombs. OCLC 561949575. 
• Montjovet-Basset, Luc (децембар 2000). „Courrier des Lecteurs” [Readers' Letters]. Avions: Toute l'Aéronautique et son histoire (на језику: француски) (93): 2—4. ISSN 1243-8650. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Neulen, Hans-Werner; Cony, Christophe (август 2000). „Les aigles du Kaiser en Terre Sainte” [The Kaiser's Eagles in the Holy Land]. Avions: Toute l'Aéronautique et son histoire (на језику: француски) (89): 34—43. ISSN 1243-8650.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Neulen, Hans-Werner; Cony, Christophe (септембар 2000). „Les aigles du Kaiser en Terre Sainte” [The Kaiser's Eagles in the Holy Land]. Avions: Toute l'Aéronautique et son histoire (на језику: француски) (90): 38—46. ISSN 1243-8650.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Paget, G.C.H.V Marquess of Anglesey (1994). Egypt, Palestine and Syria 1914 to 1919. A History of the British Cavalry 1816–1919. V. London: Leo Cooper. ISBN 978-0-85052-395-9. 
• Palazzo, Albert (2001). The Australian Army: A History of its Organisation 1901–2001. South Melbourne: Oxford University Press. OCLC 612818143. 
• Paterson, A.B. (1934). „Happy Despatches”. Sydney: Angus & Robertson. OCLC 233974420. 
• Perry, Roland (2009). The Australian Light Horse: The Magnificent Australian Force and its Decisive Victories in Arabia in World War I. Sydney: Hachette. ISBN 978-0-7336-2272-4. 
• Powles, C. Guy; A. Wilkie (1922). The New Zealanders in Sinai and Palestine. Official History New Zealand's Effort in the Great War. III. Auckland: Whitcombe & Tombs. OCLC 2959465. 
• Preston, R. M. P. (1921). The Desert Mounted Corps: An Account of the Cavalry Operations in Palestine and Syria 1917–1918. London: Constable & Co. OCLC 3900439. 
• Pugsley, Christoper (2004). The Anzac Experience: New Zealand, Australia and Empire in the First World War. Auckland: Reed Books. ISBN 978-0-7900-0941-4. 
• Cecil Sommers (1919). „Temporary Crusaders”. London: John Lane, The Bodley Head. OCLC 6825340. 
• Wavell, Field Marshal Earl (1968) [1933]. „The Palestine Campaigns”. Ур.: Sheppard, Eric William. A Short History of the British Army (4th изд.). London: Constable & Co. OCLC 35621223. 
• Woodward, David R. (2006). Hell in the Holy Land: World War I in the Middle East. Lexington: The University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-2383-7. 
• Woodward, David R. (2006). Forgotten Soldiers of the First World War: Lost Voices from the Middle Eastern Front. Stroud: Tempus Publishing. ISBN 978-0-7524-3854-2. 

Синајска и палестинска кампања на Викимедијиној остави.