Геноцид над Асирцима

Геноцид над Асирцима (такође познат и као Сајфо или Сејфо, сир. ܩܛܠܐ ܕܥܡܐ ܣܘܪܝܝܐ или ܣܝܦܐ) односи се на масовни покољ асирске популације Османског царства током 1890-их година, Првог светског рата и периода између 1922. и 1925. године.^[1]^[2] Асирско цивилно становништво горње Месопотамије (регион Тур Абдин, провинције Хакари, Ван и Сирт садашње југоисточне Турске, и регион Урмија северозападног Ирана) насилно је премештено и масакрирано од стране муслиманске отоманске (турске) војске и осталих оружаних и савезничких муслиманских народа, укључујући Курде, Чечене и Черкезе, између 1914. и 1920. године, док су даље нападе на ненаоружане цивиле у бекству вршиле локалне арапске милиције.^[1] Разликују се постојеће процене везане за укупан број жртава. Пружајући детаљне статистике разних процена популације након геноцида, Дејвид Гонт прихвата бројку од 275.000 жртава која је објављена током Споразума у Лозани и предлаже да би број жртава требало да буде око 300.000 због неких неурачунатих територија насељених Асирцима, што значи да је елиминисана половина асирске нације.^[3] Савремени извештаји постављају бројку на 250.000.^[1] Бројни научници и новинари прихватили су ову бројку, мада неки извори без детаљне статистичке анализе наводе чак 750.000 жртава.^[2]^[4]

Геноцид над Асирцима одвио се у истом контексту као и геноциди над Јерменима и понтским Грцима.^[5] У овим догађајима, младотурски режим је убио скоро три милиона Хришћана сиријске, јерменске или грчке православне деноминације.^[1]

Пошто се геноцид над Асирцима одвио у контексту много раширенијег геноцида над Јерменима, у малом броју случајева се третира као засебан догађај, са изузетком у радовима Дејвида Гонта и Ханибала Трависа.^[2] Године 2007, Међународно удружење истражитеља геноцида (IAGS) постигло је консензус да се "османска кампања против хришћанских мањина у царству између 1914. и 1923. састојала од геноцида над Јерменима, Асирцима, понтским и анатолијским Грцима."^[6] Удружење је употребило дела Гонта и Трависа приликом доношења ове одлуке.^[7] Грегори Стантон, председник IAGS од 2007. до 2008. године и оснивач организације Genocide Watch, подржао је "одбијање водећих светских истражитеља геноцида да прихвате деведесетогодишње порицање турске владе везано за османске геноциде над својим хришћанским становништвом, укључујући Асирце, Грке и Јермене."^[8]

Жртве

Научници су сумирали догађаје на следећи начин: специфични масакри укључују 25.000 Асираца у Мидјату, 21.000 у Џезира-ибн-Омару, 7.000 у Нисибису, 7.000 у Урфи, 7.000 у региону Кудшанис, 6.000 у Мардину, 5.000 у Дијарбакиру, 4.000 у Адани, 4.000 у Брахимијеу и 3.500 у Харпуту.^[2]^[4]^[9]^[10] У свом меморандуму од 4. децембра 1922. године, Асирско-халдејски национални савет изјавио је да је укупан број жртава непознат. Процењује се да је око 275.000 "Асиро-Халдејаца" умрло између 1914. и 1918. године.^[11] Асирско становништво Османског царства и Персије износило је око 650.000 људи пре геноцида, а након њега је смањено на 250.000, са веома мало преживелих у Турској и Ирану 1930-их година.^[1]^[12]

Масакри у касном Османском царству

Асирци нису били лака група за депортацију, јер су одувек били наоружани и опасни као и њихови курдски суседи.^[13]

	Група	Пре Првог светског рата	Нестали	После Првог светског рата
Хришћанско становништво у Вилајету Дијарбакир пре и после Првог светског рата^[14]
Јермени	Јерменски миафизити	60.000	58.000 (96,7%)	2.000
Јермени	Јерменски унијати	12.500	11.500 (92%)	1.000
Асирци	Халдејски католици	11.120	10.010 (90%)	1.110
	Сиријски католици	5.600	3.450 (61,6%)	2.150
	Сиријски миафизити	84.725	60.725 (71,7%)	24.000
	Укупно	173.945	143.685 (82,6%)	30.260

	Група	Пре Првог светског рата	Нестали	После Првог светског рата
Хришћанско становништво у Вилајету Мардин пре и после Првог светског рата^[14]
Јермени	Католици	10.500	10.200 (97,1%)	300
Асирци	Халдејски католици	7.870	6.800 (86,4%)	1.070
	Сиријски католици	3.850	700 (18,1%)	3.150
	Сиријски Јакобинци	51.725	29.725 (57,5%)	22.000
	Укупно	73.945	49.875 (67,4%)	24.070

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Travis 2010, стр. 237–77, 293–294
^ ^а ^б ^в ^г Kosoreva 2007, стр. 267–274
^ Дејвид Гонт, "Асирски геноцид 1915", Истраживачки центар геноцида над Асирцима, 2009
^ ^а ^б Травис, Ханибал. "'Локални Хришћани масакрирани': Османски геноцид над Асирцима током Првог светског рата Архивирано 2012-07-16 на сајту Archive.today." Изучавање и превенција геноцида, 1, том, бр. 3, децембар (2006). стр. 327-371. Посећено 2010-02-02.
^ Шалер, Доминик Ј. и Цимерер, Јирген (2008) "Геноциди касног Османског царства: Распад Османског царства и младотурско становништво и политике прогона." Журнал истраживања геноцида, 10:1. стр. 7–14.
^ Удружење истражитеља геноцида званично признаје геноциде над Асирцима и Грцима. 16. децембар 2007. Посећено 2010-02-02 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. фебруар 2008)
^ Белешке о геноциду над хришћанским становништвом Османског царства
^ GPN Website > Home > GPN ISSUES > Special Issue 5, Winter 2011
^ Гонт, Масакри, отпор, заштитници. стр. 76-77, 164, 181-96, 226-30, 264-67.
^ (језик: немачки) Горгис, Амил “Der Völkermord an den Syro-Aramäern” у Verfolgung, Vertreibung und Vernichtung der Christen im Osmanischen Reich 20. Ур. Теса Хофман. Лондон и Берлин: LIT Verlag, 2004.
^ (језик: француски) Јакуб, Жозеф. La question assyro-chaldéenne, les Puissances européennes et la SDN (1908–1938), 4. том, thèse Lyon. (1985). стр. 156.
^ Гонт, Масакри, отпор, заштитници. стр. 21-28, 300-3, 406, 435.
^ Гонт, Масакри, отпор, заштитници. стр. 311.
^ ^а ^б Де Куртоа, Себастијан. Заборављени геноцид: Источни Хришћани, последњи Арамеји. Пискатавеј, Њу Џерзи: Gorgias Press. стр. 194-195.

Литература

Travis, Hannibal (2010) [2007]. Genocide in the Middle East: The Ottoman Empire, Iraq, and Sudan. Durham, NC: Carolina Academic Press. стр. 237—77,293—294.
Kosoreva, Anahit (2007). „The Assyrian Genocide in the Ottoman Empire and Adjacent Territories”. Ур.: Hovannisian, Richard G. Armenian Genocide, The Cultural and Ethical Legacies. New Brunswick: Transaction Publishers. стр. 267—274. ISBN 978-1-4128-0619-0.