Слоним

Слоним
*Слонім; Слоним*
Слоним; Слонім; Слоним
	Слонимски храм Светог апостола Андрије
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Белорусија
Област	Гродњенска област
Рејон	Слонимски рејон
Основан	први помен 1252.
Статус града	1940.
Становништво
Становништво	‍
— 2012.	48.795 (процена)
Географске карактеристике
Координате	53° 04′ 59″ С; 25° 19′ 01″ И / 53.083° С; 25.317° И
Временска зона	UTC+3
	Слоним Слоним на карти Белорусије
Поштански број	231800
Позивни број	+375 1562
Регистарска ознака	4

Слоним (блр. Слонім; рус. Слоним) град у западном делу Републике Белорусије и административни центар Слонимског рејона Гродњенске области.

Према процени из 2012. у граду је живело 48.795 становника.

Географија

Слоним се налази у јужном делу Гродњенске области на око 195 км југозападно од главног града земље Минска, и на око 143 км југоисточно од града Гродна који је административни центар Гродњенске области. Град лежи на месту где се у реку Шчару улива њена притока Иса. Кроз град пролази железница која повезује градове Баранавиче и Вавкависк.

Историја

Према резултатима археолошких постоје докази о постојању древног насеља на месту данашњег Слонима основаног још 1036. године. Први писани помен о насељу датира из периода Ипатевских летописа у којима се 1252. спомиње насеље Услоним или Вслоним. Топоним вероватно вуче порекло од старословенских речи које су означавала утврђење или својеврсну баријеру за непријатеље.^[1]

У другој половини XIII века Слоним постаје делом Велике Кнежевине Литваније. Магдебуршко право и статус полуаутономног трговачког града добија 1531. године.

Након треће поделе Пољско-литванске заједнице 1795. улази у састав Руске Империје и постаје средиштем истоимене губерније. Под руском управом град је био све до 1915. када је окупиран од стране Немачке. На основу одредаба мировног уговора из Риге 1921. постаје делом Пољске и у њеним границама остаје све до 1939. када је коначно ушао у састав Белорусије (у то време Белоруска ССР).

Пре почетка Другог светског рата и немачке окупације (која је трајала од 24. јуна 1941. до 10. јула 1944) у граду је живела значајнија популација јеврејског становништва. У граду и околини постојало је неколико синагога и јеврејских школа (једна од најстаријих је била Велика синагога саграђена 1642). Током окупације готово целокупна јеврејска популација је побијена и расељена од стране Нациста. Само у току једног дана 14. новембра 1941. Немци су на оближњем Петраличевском брду стрељали око 10.000 људи, од чега су 9.000 били Јевреји.^[2]^[3] До другог масовног стрељања дошло је током априла 1942. и тада је побијено око 8.000 људи. Готово све јеврејске грађевине су спаљене, а Велика Синагога која је преживела уништење данас је у срушеном стању.