Државна заједница пољске круне и Велике кнежевине Литваније Rzeczpospolita Korony Polskiej i Wielkiego Księstwa Litewskiego Рѣчъ посполитая Короны Полскои и Великого Княства Литовского Државна заједница Пољске и Литваније Жечпосполита
Застава
Грб
Пољско-литванска државна заједница у 17. веку са приказаним данашњим границама
Државна заједница је настала 12. августа 1569, „Лублинском унијом” и наследила је Пољско-литванску унију која је постојала од 1386.[4][5] То је била федерална држава са заједничким изборним монархом и заједничким парламентом (Сејм). У избору краља и владању државом учествовали су племићи који су чинили око 10% становништва земље. Племство се делило на ниже племство — шљахта, и више племство — магнати. Била је то вишенационална држава, чије је хетерогено становништво припадало различитим религијама: католичкој, протестантској и православној цркви, јудаизму и исламу. Ово је редак рани пример међуконфесионалне толеранције у Европи. Доминантна привредна активност била је пољопривреда.
Последњи велики тренутак у историји Пољско-литванске државе збио се 1683. када су трупе краља Јана III Собјеског разбиле турску опсаду Беча 1683. и тиме заувек окончале турску претњу средњој Европи. Због овог подвига, државна заједница је добила епитет Бедема хришћанства (Antemurale Christianitati). За време грађанских револуција у свету (Рат за независност САД, Француска револуција) у Пољској је донет либерални Устав од 3. маја 1791. Овај покушај реформе је стигао прекасно, пошто је држава већ запала у анархију и под веома изражен страни утицај. Уследила је Прва деоба Пољске1772, чиме је престао пољско-литвански дуалитет. Преостали делови државе уједињени су у унитарну државу. Суседне апсолутистичке монархије (Пруска, Аустрија, Русија) су после две године извршиле Другу деобу Пољске, а после још две године, последњу и коначну Трећу деобу Пољске. Пољска и Литванија су тиме нестале као суверене државе са политичке карте Европе све до 1918.
Унија је имала бројне карактеристике јединствене у савременим државама. Њен политички систем је карактерисала строга контрола монархијске моћи. Такав вид надзора је донео законодавни орган (сејм) који је контролисало племство (шљахта). Овај идиосинкратски систем био је претеча модерних концепата демократије,[8] од 1791. уставне монархије,[9][10][11] а касније и федерације.[12] Иако су две компоненте Комонвелта биле формално изједначене, Пољска је била доминантан партнер у унији.[13]
Пољско-литванску заједницу обележиле су висока стопа етничке разноликости и релативна верска толеранција, загарантована Варшавским актом о конфедерацији из 1573;[14][15][а] међутим, степен верске слободе се временом мењао.[16]Устав из 1791. године је признао католицизам као „доминантну религију”, за разлику од Варшавске конфедерације, али је слобода веровања и даље била подржана.[11]
^This quality of the Commonwealth was recognized by its contemporaries. Robert Burton, in his The Anatomy of Melancholy, first published in 1621, writes of Poland: "Poland is a receptacle of all religions, where Samosetans, Socinians, Photinians ..., Arians, Anabaptists are to be found"; "In Europe, Poland and Amsterdam are the common sanctuaries [for Jews]".
Референце
^Zbigniew Pucek. Państwo i społeczeństwo 2012/1. стр. 17.. Krakow, 2012
^Norman Davies (1998). Europe: A History. стр. 554. ISBN978-0-06-097468-8.. Pimlico 1997: "Poland–Lithuania was another country which experienced its 'Golden Age' during the sixteenth and early seventeenth centuries. The realm of the last Jagiellons was absolutely the largest state in Europe"
^"Formally, Poland and Lithuania were to be distinct, equal components of the federation ... But Poland, which retained possession of the Lithuanian lands it had seized, had greater representation in the diet and became the dominant partner."„Lublin, Union of”. Encyclopædia Britannica. 2006.[1]
^# Norman Davies, God's Playground. A History of Poland, Vol. 1: The Origins to 1795, Vol. 2: 1795 to the Present. Oxford: Oxford University Press. 24. 2. 2005. ISBN0-19-925340-4.Непознати параметар |DUPLICATE_isbn= игнорисан (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза). /.
^Stephan, Halina (2003). Living in Translation: Polish Writers in America. Rodopi. стр. 373. ISBN90-420-1016-9.Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ). Rodopi, (2003) . Quoting from Sarmatian Review academic journal mission statement: "Polish–Lithuanian Commonwealth was ... characterized by religious tolerance unusual in premodern Europe"
Frost, Robert (2015). The Oxford History of Poland–Lithuania. I: The Making of the Polish–Lithuanian Union, 1385–1569. Oxford University Press. ISBN978-0198208693.
Norkus, Zenonas (2017). An Unproclaimed Empire: The Grand Duchy of Lithuania: From the Viewpoint of Comparative Historical Sociology of Empires. Routledge. ISBN978-1138281547.
Rowell, S. C. (2014). Lithuania Ascending: A Pagan Empire within East-Central Europe, 1295–1345. Cambridge Studies in Medieval Life and Thought: Fourth Series. Cambridge University Press. ISBN978-1107658769.
Rowell, S. C.; Baronas, Darius (2015). The Conversion of Lithuania. From Pagan Barbarians to Late Medieval Christians. Vilnius: Institute of Lithuanian Literature and Folklore. ISBN978-6094251528.
.svg)
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
