Српски средњовековни новац

Српски средњовековни новац је штампан у средњевековној држави Србији од момента када је она била довољно самостална да кује сопствени новац и даље зависила од статуса које је она имала у том периоду.

Први помен „српског динара“ датира из времена владавине Стефана Немањића 1214. Све до пада Српске деспотовине 1459. године већина српских владара ковала је сребрне динаре.

Србија има веома богату историју ковања новца. Најраније откривен новац на територији данашње Србије, кован у периоду између 3-4. века, пронађен је у Виминацијуму (данас Костолац), Дакији (данас део Баната) и Сирмијуму (данас Сремска Митровица)^[1].

Српска историја, од 7. до 21. века, може се организовати у 5 карактеристичних временских периода:

• Пренемањићки период 610-1166 (556 година)
• Немањићки период 1166-1371 (205 година)
• Пост Немањићки период 1371-1463 (92 године)
• Османски период окупације 1463-1804 (341 година)
• Савремени српски период 1804-данас (219 година)

Генерално се ови периоди могу поелити на период Краљевства, Царства, Деспотовине и племића.

• Стефан Првовенчани (1217-1228),
• Стефан Радослав (1228-1234) и
• Стефан Владислав (1234-1243),
• Урош Први или Урош Велики Стефан (1276-1282,
• Стефан Урош Други Милутин (1282-1321),
• Стефан Владислав (1321-1324)
• Стефан Урош Трећи Дечански (1321-1331)
• краљ Стефан Душан (1331-1346.)
• краљ Стефан Урош Четврти са оцем,
• Вукашин Мрњавчевић (1365-1371)
• Марко Мрњавчевић (1371-1395)
• Стефан Твртко I Котроманић (1377-1391.)

• Стефан Душан (1346.-1355.)
• Стефан Урош Пети (1355-1371.)

• Стефан Лазаревић (1402-1427)
• Ђурађ Бранковић (1427-1456)
• Стефан Томашевић (1459.)
• Лазар Бранковић (1456-1458)
• Стефан Бранковић (1458-1458.)
• Угљеша Мрњавчевић који је владао Сером (1365-1371.)

Деспота је било 6 али 4 кована новца. Под Српском Деспотовином 4 града су ковала новац: Ново Брдо, Рудиште, Смедерево и Рудник.

• Лазар Хребељановић (1371-1389)
• Вук Бранковић (1371-1397)
• Балшићи властелински владари Зете (1356-1421.)
• Ђурађ II Страцимировић Балшић (1385-1403)
• Балша III Балшић (1403-1421.)
• Лазар Бранковић Господар Косова (1406-1410)
• Војвода Иваниш (око 1450-1459).

Поред тога, док су се на новцу појављивале краљице и царице, имамо краљицу Јелену Мрњавчевић (1365-1388) самосталну емисију и једну регенткињу Милицу Хребељановић (1389-1393.)

Средњовјековни новац српске државе у Босни може се категоризирати у 2 врсте издања, банске и краљевске.

• Павла и Младен Шубић (1299-1322.)
• Стефан II Котроманић (1322-1353.)

• Стефан Твртко I Котроманић (1377-1391)
• Стефан Твртко II Котроманић (1404-1409 и 1421-1443)
• Стефан Томаш Остојић (1443-1461)
• Стефан Томашевић (1461-1463.)

И на крају имамо 6 приморских градова под влашћу Немањића и Балшића које чине Котор, Улцињ, Бар, Скадар, Свач и Дриваст средњовјековни градови.

Поред тога ту су и Звечан, Призрен и Скопље.

Највећи део ових новчића су пронађени у Новом Пазару, област Старог Раса, у Поморију, у југоисточној Бугарској, код града Бургаса и око Скадарског језера.

Цар Стефан Душан је усвојио византијски хиперпирон (перпер), велику новчану јединицу: царски порез је био један перпер годишње по кући^[2].

Први српски динари, као и многи други јужноевропски новчићи, реплицирали су венецијански гросо, укључујући слова на латиници^[3]. Дуги низ година био је један од главних извозних артикала средњовековне Србије, с обзиром на релативно обиље сребра из српских рудника. Док је у средњовековној Србији циркулисало више страних валута, средњовековни динар је ипак задржао стабилну вредност од почетка 13. до средине 14. века када се 24 динара мењало за 1 златник дукат.

Млечани су били незадовољни овом ситуацијом, а Данте Алигијери је отишао толико далеко да је српског краља свог времена Стефана Милутина ставио у пакао као фалсификатора, заједно са његовим португалским и норвешким колегама.

Деспот Србије Ђурађ Бранковић извршио је 1435. године монетарну реформу којом је курс девалвирао на 35-40 динара за 1 млетачки дукат^[4].

• 
  Динар Стефана Уроша (r. 1243–1276).
• 
  Динар Стефана Драгутина (r. 1276–1282).
• 
  Динар Стефана Милутина (r. 1282–1321).
• 
  Динар Стефана Уроша III (r. 1321–1331).
• 
  Динар Стефана Душана (r. 1331–1355).

1. ^ „Serbian Medieval Coins”. www.serbianmedievalcoins.com. Приступљено 2025-04-12. 
2. ^ „Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda”. www.rastko.rs. Приступљено 2025-04-12. 
3. ^ Djokić, Dejan (2023). A concise history of Serbia. Cambridge concise histories. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-02838-8. 
4. ^ Штетић, Марина (2024). „Трагови виноградарства у топонимији средњовековне Србије”. Српске студије. 15: 11—52. ISSN 2217-5687. doi:10.18485/srpske_studije.2024.15.1.