Тиреостимулишући хормон

Тиреостимулишући хормон, алфа (Гликопротеин хормони, алфа полипептид)
Идентификатори
Симбол	CGA
Алт. симболи	HCG, GPHa, GPHA1
Entrez	1081
HUGO	1885
OMIM	118850
RefSeq	NM_000735
UniProt	P01215
Остали подаци
Локус	Хромозом 6 q14-q21

Тиреостимулишући хормон, бета
Идентификатори
Симбол	TSHB
Entrez	7252
HUGO	12372
OMIM	188540
RefSeq	NM_000549
UniProt	P01222
Остали подаци
Локус	Хромозом 1 p13

Тиреостимулишући хормон (TSH) или тиреотропни хормон је хормон предњег режња хипофизе који изазива повећано стварање и ослобађање хормона тироксина и тиронина из штитасте жлезде. Овај хормон такође изазива раст штитасте жлезде (деобу њених ћелија), повећава транспорт јода у ћелије штитасте жлезде, као и повећано стварање тироглобулина.^[1]

Тиреостимулишући хормон^[2] је гликопротеин молекулске масе око 30.000 далтона. Око 15% молекула чине угљени хидрати, а остатак протеини. Изграћен је из две подјединице: α и β, које су везане неквалентним везама. Алфа подјединица, исте структуре среће се и код других хормона аденохипофизе гликопротеинске природе: адренокортикотропног хормона (АЦТХ), фоликулостимулирајућег (ФСХ) и лутеинизирајућег хормона (ЛХ), као и код хуманог хорионског гонадотропина (ХЦГ). Бета подјединица је карактеристична за сваки од ових хормона. Када су подјединице раздвојене, губе активност. Ген за α подјединицу се налази на хромозому 6, док се ген за β подјединицу накази на 1. хромозому.

ТСХ вишеструко делује на штитасту жлезду. Повећава ослобађање хормона ове жлезде: тироксина и тиронина, повећава транспорт јода у њене ћелије, синтезу тиреоглобулина (претходник хормона). Тиреостимулишући хормон подстиче раст и деобу ћелија штитасте жлезде. Своје дејство тиреостимулишући хормон испољава везивањем за мембранске рецепторе ћелија штитасте жлезде, након чега се активира ензим аденил циклазу, која из АТП-а производи циклични аденозин монофосфат (ц-АМП). Ц-АМП посредује у преносу инф до једра ћелија, где се врши процес преписивања генетичке информације на РНК.

Тиреостимулишући хормон стоји под контролом тиротропин ослобађајућег хормона (ТРХ) хипоталамуса. Хормони штитне жлезде: тироксин и тиронин механизмом негативне повратне спреге инхибишу лучење овог хормона. Када концентрација тироксина и тиронина падне, инхибиција се отклања. Ова два хормона такође инхибишу и лучење ТРХ на исти начин. Соматостатин такође може да инхибира лучење ТСХ.

• Високе вредности тиреостимулишућег хормона се најчешће срећу код код примарног хипотиреоидизма.
• Ниске вредности овог хормона се најчешће срећу код примарног хипертиреоидизма.

Зато се код сумње на поремећај функције штитасте жлезде често одређује концентрација овог хормона у крви.

• Хипофиза
• Тироксин
• Тиронин
• Штитаста жлезда
• Тиреотропин ослобађајући хормон
• Хипертиреоидизам
• Хипотиреоидизам
• Адренокортикотропни хормон (АЦТХ)
• Фоликулостимулирајући хормон (ФСХ)
• Лутеинизирајући хормон (ЛХ)
• Хумани хорионски гонадотропин (ХЦГ)

• Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. Савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

• MedlinePlus article (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).